gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 28.02.2018.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA

ŠEFOVI DIPLOMATIJE ITALIJE, ALBANIJE I SRBIJE RAZGOVARALI O DALjEM POVEZIVANjU TRI ZEMLjE

BEOGRAD, 27. februara 2018. (Beta) - Šefovi diplomatije Italije, Albanije i Srbije razgovarali su 27. februara u Beogradu o unapređenju odnosa, regionalnoj saradnji, evrointegracijama i ekonomskim projektima koji bi doprineli daljem povezivanju tih zemalja. Anđelino Alfano, Ditmir Bušati i Ivica Dačić najavili su na zajedničkoj konferenciji za novinare posle trilateralnog sastanka u vili "Mir" da će u narednom periodu biti organizovani sastanci koji bi obuhvatili i nevladin sektor i privrednike, ali i preduzimanje "konkretnih koraka" za razmenu studenata. "Pokrenuli smo teme koje uključuju, pored ostalog, civilno društvo i mlade ljude... Da se realizuje neka vrsta eksperimenta – 'Erazmus' za Zapadni Balkan. Predlog je da damo podršku da ove tri vlade budu neka vrsta pokretača kada su u pitanju nevladine organizacije i privrednici", izjavio je ministar spoljnih poslova Italije. Alfano je rekao da "ovaj sustret znači da će ići napred i da će realizovati ono što su započeli". On je rekao da Italija podržava evrointergracije Beograda i Tirane, ocenivši da je Srbija pokazala hrabrost kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, a Albanija kada je reč o vladavini prava. "Treba nastaviti proces evrointegracija. Uvek smo ukazivali da treba imati ambiciozan plan kada se radi o proširenju", rekao je Alfano. Šef italijanske diplomatije je kazao da je "jako srećan zbog prilike da bude" u Beogradu i "dodatno ojača saradnju i dijalog među zemljama". Upitan za komentar o predstojećim parlamentarnim izborima u Italiji, Alfano je rekao da ne komentariše izbore, ali je ocenio da će "Italija dobro učiniti jer je italijanski narod zreo". Govoreći o predsedavanju Italije OEBS-u, rekao je da je prioritet dat situacijama s Ukrajinom i s Mediteranom. "OEBS održava kanal komunikacije između istoka i zapada čak i u loša vremena. Mislim da je to osnovna funkcija OEBS-a", dodao je Alfano. Albanski ministar Bušati je zahvalio Dačiću na dočeku i organizovanju trilateralnog sastanka, a Alfanu na podršci koju Italija pruža Albaniji i Srbiji sa kojima ima strateško partnerstvo. "U našem je interesu da proširimo spektar pitanja trilaterale. Razgovarali smo o evrointegracijama i strategiji EU za Zapadni Balkan. Sada je na nama da radimo", rekao je Bušati. On je dodao da su razmatrali napredak regiona u okviru Berlinskog procesa, razgovarali o dešavanjima u EU u 2018. i predstojećem samitu u Londonu, i dogovorili nekoliko predloga za saradnju sa civilnim sektorom. Bušati je rekao da su zemlje Zapadnog Balkana "učinile dosta" po pitanju "arhitekture evropske beznednosti" i da način na koji su se Srbija i Albanija pokazale u migranstkoj krizi pokazuje evropske vrednosti te dve države. Šef srpske diplomatije Dačić je rekao da je strateško partnerstvo sa Italijom veoma važno za Srbiju i Albaniju, dodavši da je Italija jedan od najvećih zagovornika proširenja EU. "Opredeljeni smo da dalje unapređujemo naše odnose, bilo da je reč o posetama na visokom nivou ili traganju za različitim interesima u brojnim oblastima, kao što su infrastrukturni projekti i regionalna saradnja", izjavio je Dačić na konferenciji za novinare s Bušatijem i Alfanom. Dačić je rekao da je "danas bilo i dosta konkretnih ideja" i da su se saglasili da se u narednom periodu organizuju sastanci koji bi obuhvatili i nevladin sektor i privrednike, kao i da se preduzmu konkretni koraci za razmenu studenata. "Imamo i dosta ekonomskih interesa. Italija je jedan od najznačajnih ekonomskih partnera", rekao je Dačić koji je izrazio veliko zadovoljstvo zbog sastanka u Beogradu koji je označio kao "veoma značajan i važan format za bližu saradnju". Srpski ministar je rekao da će naredni trilaternalni sastanak verovatno biti održan u Italiji, a da ih očekuje i samit u Londonu, izrazivši nadu da će biti nastavljen "pozitivan kurs" samita u Trstu, koji je, kako je rekao, bio jedan od najuspešnijih. Treći trilateralni sastanak šefova diplomatije Albanije, Italije i Srbije održan je u vili "Mir" u Beogradu. Prvi trilateralni sastanak šefova diplomatije Albanije, Italije i Srbije održan je u januaru 2015. u Rimu kada su se sastali Bušati, Dačić i tadašnji italijanski ministar Paolo Djentiloni. Oni su se ponovo sastali naredne godine u Tirani.

FOLDIN: ČEŠKA POGREŠILA KADA JE PRIZNALA KOSOVO

BEOGRAD, 27. februara 2018. (Beta) - Češka je pogrešila kada je priznala "Kosovo", rekao je 27. februara poslanik u Parlamentu Češke Jaroslav Foldin posle razgovora sa srpskim šefom diplomatije Ivicom Dačićem u Beogradu i dodao da je Češka spremna da pomogne Srbiji na putu ka EU kao moderator. Foldin koji predvodi češku delegaciju u poseti Beogradu rekao je da je Češka priznala "Kosovo" 2008. godine, ali da je "vidno da je vlast pogrešila" pošto je češki parlament usvojio rezoluciju u kojoj se podržava Rezolucija Saveta bezbednost UN 1244, što znači da je vlast uradila suprotno od Parlamenta mada, kako je rekao, to ne predstavlja kršenje prava, ali jeste "nešto što ne mogu da shvate". Foldin, čija majka je Srpkinja, rekao je da je Češka doživela isto što i Srbija, da je u prošlom veku izgubila 15 odsto teritorije kada su njene pogranične teritorije date Nemcima. To kršenje međunarodnog prava dovelo je do svetskog rata, rekao je on i ukazao na to šta se sada dešava u Barseloni, na Krimu i drugde, kao i da je početak kršenja međunarodnog prava u bivšoj Jugoslaviji. "Početak kršenja međunarodnog prava to je tu u bivšoj Jugoslaviji, to je tu 2008. kako se proglasilo Kosovo i kako su ga priznale te države Evropske unije", rekao je on i dodao da je Češka otvoriti to pitanje kao moderator. "Mi ćemo da vam pomognemo na vašem putu ka Evropskoj uniji kao moderatori" , rekao je Foldin i ukazao da se ove godine navršava 100 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Čehoslovačke i Srbije, tj. bivše Jugoslavije.

VUČIĆ: PRED SRBIJOM TEŽAK PUT U REFORMAMA I REŠAVANjE ODNOSA BEOGRAD-PRIŠTINA

BERLIN, 27. februara 2018. (Beta) - Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 27. februara u Berlinu da je pred Srbijom težak put u reformama u vladavini prava, kao i teška prepreka koja se tiče rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Na konferenciji za novinare s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Vučić je rekao da je Srbija spremna za kompromisno rešenje tako da i jedna i druga strana nešto izgube i dodao da Srbija ne sme da bude potpuni gubitnik. Vučić je rekao da se nada da će, uz podršku Nemačke i Merkel, biti postignuto kompromisno rešenje za "Kosovo". "Znamo da je pred nama težak put. Mnogo je toga što treba da uradimo i u Poglavlju 23 i Poglavlju 24 u okviru vladavine prava na koje je kancelarka Merkel ukazala, ali znamo i da je pred nama teška prepreka koje se zove rešavanje pitanja odnosa Beograda i Prištine", rekao je Vučić. Na pitanje novinara kako očekuje da Srbi na referendumu prihvate gubitak dela teritorije zarad neizvesnog ulaska u EU, Vučić je rekao da treba gledati u budućnost i videti šta se dobija, a šta gubi. "Ja mislim da ljudi u Srbiji gledajući u budućnost treba da razumeju šta je to što dobijamo, šta je to što ostavljamo našoj deci. Ja mislim da našoj deci ne treba da ostavljamo sukobe, ne treba da ostavljamo ono što mi u prošlosti nismo uspeli da razrešimo već da napravimo čiste račune za budućnost", rekao je Vučić. On je dodao da Srbija veruje u kompromisno, a u jednostrano i jednostavno rešenje, i naveo da je "važnije ljubiti zemlju svoje dece, nego svojih predaka". "Srbija je spremna za kompromisno rešenje, da i jedna i druga strana ponešto izgube, i da možda niko ne bude zadovoljan, ali da su u tom smislu takva rešenja bila najbolja. Za nas jedino teško rešenje je da Srbija bude apsolutni gubitnik u svemu", rekao je Vučić. On je rekao da krajem godine Srbija kreće u izgradnju puta Niš-Priština. "Mi smatramo da ti putevi prijateljstva, putevi mira predstavljaju drugačiju budućnost za narode na Balkanu", rekao je Vučić. Na pitanje da li se plaši dominacije Nemačke u Srbiji, Vučić je rekao da se "beskrajno raduje" boljoj saradnji Srbije i Nemačke. Vučić je rekao da je na sastanku s Merkel konstatovano da Srbija i Nemačka imaju trgovinsku razmenu od 4,4 milijarde evra, čime je Nemačka ubedljivo prvi trgovinski partner Srbije. On je izrazio zadovoljstvo što je zahvaljujući nemačkim investitorima, koji zapošljavaju 43.000 radnika, srpski izvoz u Nemačku dostigao 1,9 milijardi evra. "Mi ćemo se truditi da popravljamo ambijent vladavinom prava... stvorimo još bolje uslove za njihov (nemačkih investitora) dolazak", rekao je Vučić. Vučić je rekao da je ponosan što je napravljen sporazum Srbije i Nemačke o ratnim memorijalima i na teritoriji Srbiji i Nemačke što vodi do "konačnog političkog pomirenja".

MERKEL: NEMAČKA PODRŽAVA I OHRABRUJE SRBIJU NA PUTU KA EU

BERLIN, 27. februara 2018. (Beta) - Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je 27. februara u Berlinu da Nemačka podržava evropsku perspektivu Srbije i ohrabruje je da nastavi započete reforme. "Zaista nas je impresioniralo na koji način Srbija ide putem reformi, to se vidi i na osnovu indikatora borbe protiv korupcije. Ohrabrujemo Srbe da nastave taj put i podržavamo evropsku perspektivu Srbije", rekla je Merkel na konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Merkel je rekla da "pregovori o pristupanju EU mogu biti uspešni samo ako se nastave reforme u vladavini prava, zaštiti osnovnih prava i napori vezano za pomirenje sa Kosovom". Ona je dodala da je sa Vučićem zato razgovarala i o tome kako da se postigne pravno obavezujući sporazum sa "Kosovom". Na pitanje očekuje li da taj sporazum sadrži i zahtev da Srbija prizna "Kosovo" Merkel je rekla da "nije ona ta koja će propisati šta mora da se desi". "Što se tiče očekivanja za odnose s Kosovom, ja nisam ta koja će propisati šta se mora desiti. Mi smo razgovarali šta je poželjno, šta treba uraditi, ali inicijativa polazi od Srbije. Predsednik Srbije je tu glavni akter. Mi razgovaramo o tome i podržavamo stvari kada se traži naša podrška, ali ja neću deliti savete, pogotovo ne u javnosti", dodala je Merkel. Jedna od tema razgovora bio je i region. "Cenim rad Aleksandra Vučića i što se tiče saradnje država Zapadnog Balkana i želim mu uspeh u tom poslu koji nije uvek jednostavan", rekla je nemačka kancelarka. Merkel je podsetila i da je Nemačka važan trgovinski partner Srbije sa nizom direktnih investicija i više od 40.000 zaposlenih u nemačkim firmama u Srbiji. Nemačka kancelarka je izrazila zadovoljstvo zbog toga što je posle razgovora "rešeno pitanje ratnih memorijala", što je, kako je dodala, "ključna tačka u odnosima dve zemlje i poklon koji je doneo predsednik Srbije".

JUNKER POZDRAVIO NASTAVAK DIJALOGA BEOGRADA I PRIŠTINE, OČEKUJE DA OBE STRANE ISPUNE OBAVEZE

BEOGRAD, 27. februara 2018. (Beta) - Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker 27. februara je, na sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, pozdravio nastavak dijaloga Beograda i Prištine na tehničkom nivou i izrazio očekivanje da će obe strane aktivno raditi na sprovođenju obaveza koje su previđene sporazumom iz Brisela. Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, Junker je ponovio da je nastavak rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja dijalogom u regionu važan, "ne zbog toga što je to uslov za ulazak u Evropsku uniju, već zbog toga što je to od velikog značaja za građane Srbije i regiona". Premijerka Brnabić je rekla da je donošenje Strategije EU o proširenju ohrabrujuća poruka za čitav region Zapadnog Balkana i dodala da ohrabruje i činjenica da je region ponovo u fokusu EU. Ona je ocenila da je održavanje predstojećih samita o Zapadnom Balkanu u okviru Berlinskog procesa, najpre u Sofiji, a zatim i samita u Londonu, veoma važno. Brnabić i Junker su ocenili da je usvajanje višegodišnjeg Akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana, koji je donet na Samitu u Trstu, veoma važno. Kako se navodi, Junker je dodao da je cilj da se u narednom periodu snažnije podrži ekonomski razvoj i saradnja u regionu i pomogne infrastrukturno povezivanje. Sastanku je prisustvovala i ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović, koja je zahvalila je Junkeru na "impulsu koji je dao politici proširenja i činjenici da je Srbiju prepoznao kao najozbiljnijeg kandidata za članstvo u EU". Ona je dodala da će Srbija daljim reformama nastojati da vremenski rok pristupanja učini realističnim.

BRNABIĆ I ŠEF IRANSKE DIPLOMATIJE RAZGOVARALI O PRODUBLjIVANjU SARADNjE

BEOGRAD, 27. februara 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je 27. februara sa ministrom spoljnih poslova Irana Mohamadom Džavadom Zarifom o mogućnostima produbljivanja veza dveju zemalja, pre svega na ekonomskom i trgovinskom planu. Brnabić je ocenila da je zajednički interes dveju zemalja unapređenje ekonomske saradnje u mnogim oblastima, kao i da postoje neiskorišćeni potencijali saradnje u oblastima poljoprivrede, građevinarstva, energetike i turizma, kao i u sektoru naučnih i tehnoloških inovacija, saopštila je Vlada Srbije. Zarif, koji zajedno sa iranskim privrednicima boravi u poseti Srbiji, rekao je da je sve više iranskih turista zainteresovano za posetu Srbiji, čemu su doprinele i odluke dveju vlada o međusobnom ukidanju viza i aktivna promocija Irana o turističkim potencijala Srbije i regiona, navodi se u saopštenju. Šef iranske diplomatije je naveo da je od presudnog značaja za unapređenje turizma dogovor o ponovnom uspostavljanju direktne avionske linije između Beograda i Teherana. Brnabić je zahvalila šefu iranske diplomatije na podršci Srbiji i dosadašnjem principijelnom stavu po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Sagovornici su se složili da je dosadašnja saradnja u okviru obrazovanja i kulture na zadovoljavajućem nivou i da se razvija kontinuiranom saradnjom nadležnih institucija. Premijerka Srbije je rekla da će država i ubuduće nastaviti da, u okviru programa "Svet u Srbiji", obezbeđuje stipendije za studente iz Irana koji žele da stiču obrazovanje u Srbiji.

MAJA GOJKOVIĆ I MINISTAR SPOLjNIH POSLOVA IRANA: PRIJATELjSKI BILATERALNI ODNOSI SRBIJE I IRANA

BEOGRAD, 27. februara 2018. (Beta) - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i ministar spoljnih poslova Irana Mohamad Džavad Zarif ocenili su 27. februara da Srbija i Iran razvijaju dobre i prijateljske bilateralne odnose, kao i da su spremni za produbljivanje saradnje na parlamentarnom nivou i u oblasti ekonomije. Kako je saopštila Skupština Srbije, oni su na sastanku u Beogradu ocenili da postoje velike mogućnosti za razvoj ekonomskih odnosa, kao i da je ukidanje viza otvorilo nova vrata saradnje u oblasti privrede i turizma. Ministar spoljnih poslova Irana ukazao je da će dodatni impuls jačanju ekonomskih i turističkih veza dati otvaranje direktne avio-linije između Beograda i Teherana od 8. marta, posle 28 godina. Gojković je zahvalila Iranu na principijelnom stavu po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Naveli su da je napravljen veliki iskorak u saradnji dva parlamenta na svim nivoima i izrazili očekivanje da će u narednom periodu doći i do povećanja robne razmene, razvoja saradnje u oblasti visoke tehnologije, građevine, medicine i na drugim poljima. Zarif je preneo predsednici Skupštine Srbije da će predsednik Islamske konsultativne skupštine Irana Ali Laridzani, na njen poziv, doći u posetu Srbiji u drugoj polovini ove godine i zahvalio na ulozi Gojković u unapređenju odnosa dve zemlje.

LjAJIĆ: USPOSTAVLjANjE PLATNOG PROMETA SA IRANOM U PRVOJ POLOVINI OVE GODINE

BEOGRAD, 27. februara 2018. (Beta) - Platni promet Srbije sa Iranom mogao bi da bude uspostavljen u prvoj polovini ove godine, a pregovaraće se i o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini, najavljeno je 27. februara na poslovnom susretu srpskih i iranskih privrednika u Beogradu. Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić je kazao da je uspostavljanje platnog prometa ključno za uspešniju saradnju, a iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif je podsetio da je prvi važan korak u uspostavljanju bolje saradnje sa Srbijom bilo ukidanje viza, a drugi će biti obnavljanje avionske linije posle 28 godina prekida, što će realizovati kompanija "Iran er". "Treći korak je saradnja u bankarstvu", rekao je iranski ministar i pozdravio i predlog za potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini. "Nadamo se da će konačna odluka biti doneta tokom 15. sednice Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju dve zemlje koja će uskoro biti u Srbiji", rekao je iranski ministar. Ljajić je kazao da je "Slovenija pregovarala osam meseci sa Iranom o uspostavljanju platnog prometa i nakon toga je naglo povećala izvoz koji je sada sedam puta veći o izvoza Srbije u Iran". On je dodao da je Srbija inicirala zaključenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Iranom, za šta su dale saglasnost sve nadležne institucije i privrednici. Po naznakama ministra spoljnih poslova Mohamada Džavada Zarifa, koji je predvodio iransku delegaciju u poseti Srbiji, i Iran je, kako je rekao Ljajić, spreman da zaključi takav spoarazum. Ljajić je podsetio da je posle sklapanja sporazuma o slobodnoj trgovini s Turskom, trgovinska razmena Srbije s tom zemljom povećana tri puta. "Potrebno je i da Iran investira u srpsku privredu", kazao je Ljajić i pozvao iranske privrednike da Beograd bude čvorište za njihova ulaganja, tj. da trgovinski centar Irana u Beogradu pokriva Zapadni Balkan i omogući širenje iranskih kompanija u susedne zemlje. Na skupu više od 70 kompanija iz Srbije i Irana Ljajić je rekao da Srbija ima najveći obim trgovinske razmene sa Italijom i Nemačkom jer je iz tih zemalja najveći broj kompanija koje rade u Srbiji. Ljajić je istakao i da je važna saradnja u oblasti turizma koji je i "put za ostvarivanje veće privredne saradnje dve zemlje". "Očekujem da u martu za vreme iranske Nove godine veći broj turista iz te zemlje poseti Srbiju i Beograd", rekao je ministar i najavio otvaranje direktne avio-linije Beograd-Teheran za 8. mart. Naveo je da je robna razmena Srbije sa Iranom manja od 22 miliona dolara godišnje, od čega Srbija izvozi u vrednosti 8,9 miliona, pre svega seme kukuruza i poluproizvode od kartona i hartije. "To je na nivou saradnje dve veće kompanije", ocenio je Ljajić i podsetio da je Jugoslavija godišnje u Iran izvozila za 800 miliona dolara, a sada sve zemlje koje su nastale na njenom prostoru, izvoze za manje od 200 miliona. Ministar je ukazao na to da Iran ima potrebu za uvozom hrane i poljoprivredne mehanizacije, a moguć je i izvoz auto-delova jer je to veliki proizvođač automobila.

KOCIJANČIČ: DIJALOG PROTEKAO U KONSTRUKTIVNOM DUHU, NUŽNI NOVI KORACI

BRISEL, 27. februara 2018. (Beta) - Tehnički dijalog Beograd-Priština o Zajednici srpskih opština i drugim temama u Briselu je protekao u "konstruktivnom duhu" i "zajednički je utvrđeno više pitanja i koraka sa kojima se treba pozabaviti da bi se napredovalo u primeni" dosadašnjih dogovora i normalizaciji odnosa, izjavila je 27. februara portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič. Portparolka visoke predstavnice EU Federike Mogerini je u saopštenju navela da su delegacije Beograda i Prištine, koje su predvodili Marko Djurić i Avni Arifi, 26. i 27. februara "razmotrile primenu više dogovora dve strane, u okviru dijaloga uz posredstvo EU". Delegacije su razmotrile "pre svega dogovore o slobodi kretanja, integrisanom upravljanju granicama, pravosuđu, Zajednici/Asocijaciji opština sa srpskom većinom, mostu u Mitrovici i energiji", navela je Maja Kocijančič. Delegacije Beograda i Prištine su se saglasile da idućeg meseca obnove raspravu o primeni sporazuma o slobodi kretanja, integrisanom upravljanju granicama, Zajednici/Asocijaciji opština sa srpskom većinom, mostu u Mitrovici i energiji, dodala je portparolka Federike Mogerini.

DNEVNI BILTEN

< februar 2018 >
po ut sr če pe su ne
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28