gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Pres servis
PDF Odštampaj tekst Email
Dnevni bilten 04.01.2019.
+ larger fontnormal font- Smaller font
SRBIJA

PATRIJARH KAŽE DA NEMA SLOBODE NA KOSOVU I METOHIJI, POZIVA NA PRAŠTANjE

BEOGRAD, 3. januara 2019. (Beta) - Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej naglasio je u Božićnoj poslanici da se Srbima na Kosovu i Metohiji oduzima čak i osnovno pravo na život dostojan čoveka, kao i da sloboda za srpski narod i sve druge nije moguća u "samoproglašenoj lažnoj državi Kosovo". On je naveo da to dokazuju i "uvođenje zloglasnih taksi" na srpsku robu, "stalne pretnje, hapšenja, osnivanje takozvane kosovske vojske, čiji je cilj dalje zastrašivanje i konačni izgon svih Srba" sa KiM. "Ponovo ističemo da je za nas pitanje Kosova i Metohije, između ostalog, pitanje opstanka našeg naroda, sveštenstva, monaštva i, naročito, naših drevnih svetinja, bez kojih ne bismo bili ono što jesmo", rekao je patrijarh Irinej, navodeći da su one prvenstveno mesto liturgijskog sabiranja naroda. SPC smatra, naglasio je patrijarh Irinej, da je jedan od bitnih preduslova za rešenje problema na KiM "izgradnja društva zasnovanog na vladavini prava, u kome ljudi različitog porekla mogu da žive u miru, uz punu zaštitu i poštovanje svačijeg verskog, kulturnog i narodnog identiteta". "Govoriti o trajnom rešenju problema na Kosovu i Metohiji bez uvažavanja ovih preduslova značilo bi prihvatiti ratno i poratno etničko čiščenje kao svršen čin i odbaciti sve vrednosti na kojima, bar načelno, počiva hrišćanska Evropa, ali i čitav svet", naglašeno je u poslanici, koju u ime SPC njen poglavar tradicionalno upućuje na Božić. Patrijarh Irinej je pozvao, u poslanici, na praštanje i pomirenje naroda sa prostora bivše Jugoslavije. Ukazujući na značaj božićnog praznika, patrijarh Irinej je naveo da je "Hristos došao kao Spasitelj svih naroda" ali da "radost darovanog nam spasenja zajedno možemo doživeti samo kroz međusobno praštanje i izmirenje". "Imajući ovo u vidu, duboko žaleći i saosećajući sa srpskim i svim ostalim žrtvama nesrećnih ratova na prostoru Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, molimo se novorođenom Bogomladencu, Darodavcu svakog mira, da se mir konačno useli u naša srca, da oprostimo jedni drugima jer je i Gospod oprostio nama sagrešenja naša", rekao je patrijarh Irinej. "Jedini način da se oslobodimo robovanja prošlosti i dnevno-političkim interesima jeste praštanje i pomirenje na koje pozivamo sve narode sa kojima smo nekada živeli u jednoj državi", poručio je patrijarh Irinej. Patrijarh Irinej je "duhovnu decu" SPC pozvao na međusobno razumevanje, ljubav i praštanje. "Čuvajmo se teških i neoprezno izgovorenih reči, imajući na umu da društveno okruženje u kome živimo stvaramo upravo rečima", naglasio je poglavar SPC. On je naveo da "blaga reč leči, gruba reč povređuje", a da su "rane od reči često grublje i od fizičkih rana". "Ukoliko vidimo da nam bližnji nanosi nepravdu, postupimo po jevanđelskom načelu, razgovarajmo sa njim, čineći sve što je u našoj moći da dobijemo brata svoga", naglasio je patrijarh Irinej. Patrijarh Irinej je podsetio da ove godine SPC proslavlja veliki jubilej – osamsto godina od dobijanja autokefalije i dosta prostora, u poslanici, posvetio je pitanju sticanja crkvene samostalnosti. "Sa pastirskom brigom i odgovornošću pozivamo našu braću i sestre u Makedoniji koji su u raskolu da, u duhu Hristove ljubavi, shvate da je autokefalija isključivo crkvena institucija i da ona treba da doprinese napretku i učvršćivanju jedinstva među pomesnim Pravoslavnim Crkvama", poručio je u poslanici poglavar SPC. "Ukoliko bi se, po logici ovoga sveta", naveo je patrijarh Irinej, "autokefalija shvatila na drugačiji način, kao element državne suverenosti, nacionalne posebnosti ili odvajanja, onda ona ne doprinosi jedinstvu i izgrađivanju Crkve već podstiče samodovoljnost i samoživost, postaje i ona, paradoksalno, hula na Duha Svetoga". Poglavar SPC je "isti poziv" uputio i, kako je naveo, "onima koji govore o nekakvoj 'Crnogorskoj crkvi ', koji ostaju slepi kod očiju jer ne vide drevnu Mitropoliju crnogorsko-promorsku". "Oni zaboravljaju da spasenje nije uslovljeno izjašnjavanjem ko je Srbin a ko Crnogorac", napomenuo je patrijarh Irinej. "Iskušenje je isto kao i u nama bliskoj i bratskoj Ukrajini, gde takođe ostrašćeni šovinisti-rusofobi, predvođeni korumpiranim političarima i uz 'asistenciju' unijata i, nažalost, uz nekanonsko saučesništvo Carigradske Patrijaršije, produbiše i proširiše postojeće raskole i ozbiljno ugroziše jedinstvo Pravoslavlja u celini", napomenuo je patrijarh Irinej u Božićnoj poslanici.

STOLTENBERG: NATO IMA ČVRSTE VEZE SA SVIMA NA ZAPADNOM BALKANU

PODGORICA, 3. januara 2019. (Beta) - Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da je pristupanje Crne Gore zapadnoj vojnoj alijansi povećalo sigurnost i stabilnost na Zapadnom Balkanu što je izuzetno važno za NATO i dodao da ta alijansa ima čvrste odnose sa svim zemljama u regionu. U intervjuu za podgoričku Pobjedu, Stoltenberg je rekao da se raduje što će Makedonija postati 30. članica tog vojnog saveza, da u potpunosti podržava BiH na evroatlantskom putu i poštuje odluku Srbije da ostane vojno neutralna ali da neguje partnerstvo sa zapadnom vojnom alijansom. "Srbija je i dalje vredan partner. NATO u potpunosti poštuje činjenicu da Srbija ne teži pridruživanju NATO, u smislu njene politike vojne neutralnosti. Istovremeno, pozdravljamo činjenicu da je Srbija izabrala put partnerstva sa NATO. Naše partnerstvo koristi i Srbiji i NATO", rekao je Stoltenberg. Generalni sekretar NATO ponovio je da je usvajanje zakona o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti u vojsku odluka doneta u pogrešno vreme, uprkos zabrinutosti koju je NATO izrazio tim povodom. "Iako je u načelu tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga pitanje o kojem Kosovo treba da odluči, mi smo jasno stavili do znanja da ovaj potez dolazi u pogrešno vreme. NATO podržava razvoj Kosovskih snaga bezbednosti u okviru njihovog trenutnog mandata. Sa promenom mandata, Severnoatlantski savet će morati da preispita nivo angažovanja NATO sa Kosovskim snagama bezbednosti", rekao je Stoltenberg, a preneo portal CDM. Stoltenberg je dodao i da "sve strane moraju da osiguraju to da ova odluka, koja je donesena u pogrešno vreme, neće dodatno povećati napetosti u regionu" i da "svi politički akteri u regionu moraju da se fokusiraju na napredak u reformama i na dijalog". On je naveo da je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Ramuša Haradinaja informisao o aktuelnoj diskusiji među članicama NATO. "Naglasio sam da je važno zadržati smirenost i uzdržati se od bilo kakvih izjava ili akcija koje mogu dovesti do eskalacije. U tom kontekstu, pozdravljam stalnu komunikaciju između našeg komandanta Kfora, general-majora Lorenca D'Adarija i njegovih kolega u regionu, uključujući njegov nedavni sastanak u Nišu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnikom Milanom Mojsilovićem", rekao je Stoltenberg. Stoltenberg je rekao da NATO nastavlja da "u potpunosti podržava proces normalizacije između Beograda i Prištine, kroz dijalog koji podržava EU" što je "ključno za regionalni mir i sigurnost". Govoreći o zemljama regiona, Stoltenberg je kazao da je učešćem u važnim NATO misijama, poput one u Avganistanu i na Kosovu i spremnošću da izdvoji dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu, Crna Gora pokazala da je pouzdan i čvrst saveznik. Dodao je da je njeno pristupoanje zapadnoj vojnoj alijansi povećalo sigurnost i sabilnost na Zapadnom Balkanu. Stoltenberg je pozdravio rad na implementaciji sporazuma Makedonije i Grčke o imenu koji je u toku i rekao da ga raduje što će Makedonija biti 30. članica NATO, nakon što nacionalne procedure budu završene. Ocenio je da "Bosna i Hercegovina, takođe, daje značajan doprinos NATO operacijama" i dodao da NATO "u potpunosti podržava njihov evroatlantski integracioni put".

EKONOMIJA

MIHAJLOVIĆ: ZAVRŠETAK KORIDORA 10 DO SREDINE 2019. GODINE

BEOGRAD, 3. januara 2019. (Beta) - Novi investicioni ciklus u infrastrukturu Srbije počinje 2019. godine i vredan je pet milijardi evra, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, najavljujući i završetak Koridora 10 najkasnije do sredine godine. Ona je u intervjuu agenciji Beta kazala da su novim investicionim ciklusom, koji treba da pomogne privredni rast zemlje, obuhvaćeni projekti koji se odnose na izgradnju auto-puteva, železničkih koridora i vodnog saobraćaja i da će se predviđeni novac raspoređivati u naredne tri do četiri godine. "Sigrno počinje gradnja deonice Preljina-Požega na Koridoru 11, vredna 450 miliona evra. Očekujemo da počne i gradnja Moravskog koridora vrednog 800 miliona evra, kao i obnova pruge Niš-Dimitrovgrad, vredna 264 miliona evra, modernizacija pruge Novi Sad-Subotica, vredna 924 miliona evra, ali i deonice autoputa mira Niš-Pločnik u dužini od 38 kilometara, vredne 220 miliona evra samo u prvoj fazi", rekla je Mihajlović i dodala da je za ulaganje u vodni saobraćaj predviđeno 200 miliona evra. Ministarka građevinarstva je istakla da je u 2018. godini u Srbiji završeno više kilometara autoputeva nego prethodnih godina. "U 2018. završena su 103 kilometra autoputa, potpuno asfaltirano, neke deonice su puštene za saobraćaj, a neke nisu zbog kritičnih tačaka na kojima se radi. Pre svega mislim na Koridor 10, ali i Koridor 11, budući da se radi na deonici Ub-Lajkovac, kao i kao i da se na deonici između Ljiga i Preljine radi tunel", rekla je ona. Govoreći o završetku Koridora 10, Mihajlović je navela da se radi na sanaciji dela koji prolazi kroz Grdeličku klisuru, da se izvođači i nadzorne kompanije ne požuruju, jer je, istakla je, najbitnija bezbednost putnika, ali da očekuje da će taj deo, kao i deo istočnog kraka ka granici sa Bugarskom, biti završeni do sredine godine. Kako je dodala, za Moravski koridor spremna je projektno-tehnička dokumentacija, a sa američkim Behtelom je potpisan sporazum i memorandum za izgradnju tog puta, čija se vrednost procenjuje na 800 miliona evra, za šta su delom obezbeđene garancije u budzetu za 2019. godinu. Mihajlović je objasnila da bi najkasnije do polovine 2019. godine trebalo da se utvrdi način finansiranja te izgradnje. "Onog trenutka kada se potpiše finansijski ugovor vrlo brzo mogu početi radovi. Realno bi bilo da završimo finansijski ugovor u prvoj polovini godine, a da u drugoj polovini počnu radovi, koji bi trebalo da traju dve i po do tri godine", navela je ministarka. Prema njenim rečima, spremna je i dokumentacija za Fruškogorski koridor, pa se u 2019. godini može očekivati završen finansijski model za taj projekat. Potvrdila je i da će se od Rume do Šapca graditi autoput, oko 20 kilometara, a od Šapca do Loznice takozvana brza saobraćajnica na 50 kilometara. "To će se raditi sa azerbejdzanskom kompanijojm Azvirt. Već su gotovo završeni pregovori Ministarstva finansija o finansijskim uslovima, a garancija je obezbeđena u budzetu za 2019. godinu i to znači da u drugoj polovini godine mogu početi radovi", rekla je Mihajlović. Ona je kazala da se intenzivno sprovodi i projekat modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. "Radi se na dve deonice, Beograd-Stara Pazova i Stara Pazova-Novi Sad i to deo sa Kinezima, deo sa ruskim železnicama", rekla je Mihajlović. Podsetila je da je 2018. godine potpisan komercijalni ugovor za investiciono najvredniji deo tog projekta između Novog Sada i Subotice, koji košta 924 miliona evra. "Mi ćemo verujem u 2019. imati komercijalni ugovor i početi radove na toj deonici", rekla je ministarka. Najavila je i da će u martu 2019. godini početi rekonstrukcija i elektrifikacija pruge Niš-Dimitrovgrad, uz obilaznu prugu oko Niša, a radovi će trajati najmanje dve i po godine. "Potpisan je finansijski ugovor sa Evropskom investicionom bankom. Projekat je vredan 264 miliona evra i deo je iz donacija EU, a deo iz budzeta", rekla je Mihajlović. Kako je navela, to važna deonica pruge za povezivanje Srbije i Bugarske, bila je jedina na Koridoru 10 koja nije bila elektrifikovana, što je bio problem za kargo saobraćaj. "U 2018. godini rehabilitovani smo 220 kilometara pruga iz sopstvenih sredstava. Imamo delove regionalnih pruga u kojima se ide i 110 kilometara na čas", kazala je ona. Mihajlović je podsetila da je na pruzi Beograd-Bar rekonstruisan deo pod Resnika do Valjeva od 77 kilometara, a plan je da se 2019. godine završi dokumentacija za trasu od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, za šta su opredeljena sredstva u budzetu.

DNEVNI BILTEN

< januar 2019 >
po ut sr če pe su ne
  1 2 3 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31