gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Spoljna politika Proces EU integracija i regionalna saradnja Regionalne inicijative
sreda, 02. novembar 2016. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Berlinski proces
+ larger fontnormal font- Smaller font
Na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, predsednici vlada, ministri spoljnih poslova i ministri ekonomije Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova*, Makedonije, Crne Gore, Srbije, Slovenije, Austrije, Francuske, kao i predstavnici Evropske komisije, sastali su se 28. avgusta 2014. godine u Berlinu, na Samitu posvećenog zapadnom Balkanu,  čiji je osnovni cilj bio postizanje zajedničkog dogovora o jačanju regionalne saradnje na zapadnom Balkanu i utvrđivanje četvorogodišnjeg okvira (2014-2018. godina) za rešavanje preostalih otvorenih pitanja u regionu.

Konferencija je rezultirala Deklaracijom predsedavajućeg u kojoj su detaljno elaborirani ciljevi u vezi sa temama o kojima je razgovorano. Jedan od ključnih akcenata „Berlinske konferencije" je da ciljeve treba realizovati putem jasno utvrđenih regionalnih projekata, koji bi bili realizovani u preciziranim vremenskim rokovima a uz finansijsku pomoć Evropske komisije i država članica EU. Uspostavljanjem „Berlinskog procesa", demonstriranaje snažna politička podrška evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, što je kreiralo pozitivan momentum za jačanje saradnje u ovom regionu.

Ubrzo nakon „Berlinske konferencije" učesnice sa zapadnog Balkana pokazale su tendenciju za okupljanjem u formatu „ZB6" uz pomoć Evropske komisije. U ovom formatu održani su: Neformalni sastanak ministara spoljnih poslova i ekonomije „ZB6" na marginama 69. zasedanja GS UN u Njujorku 23. septembra 2014 godine, Konferencija o zapadnom Balkanu u formatu „ZB6" u Beogradu 23. oktobra 2014. godine, pod nazivom: „Ekonomsko upravljanje i povezanost; Ministarski sastanak „ZB6" u Prištini, 25. marta, 2015. godine; Radni sastanak ministara transporta „Zapadnobalkanske šestorke", održan u Rigi 24. juna 2015. godine.Širok opseg tema koje su debatovane pokazao je da „Zapadnobalkanska šestorka" kao neformalni format ima „dodatnu vrednost" za region, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.

Na Samitu o zapadnom Balkanu koji je održan u Beču 27. avgusta 2015. godine usvojena je Deklaracija predsedavajućeg koja sadrži konstatacije i smernice za dalje aktivnosti učesnica „Berlinskog procesa", posebno učesnica „ZB6", na planu evropskih integracija, regionalne saradnje i rešavanja preostalih otvorenih bilateralnih pitanja na zapadnom Balkanu, vladavine prava i dobrog upravljanja, borbe protiv svih oblika ekstremizma i radikalizma, migracija, ekonomskog napretka i povezivanja, tržišnog povezivanja i jačanja ekonomskih inicijativa, aktivnosti na planu povezivanja mladih i obrazovanja, kao i u oblasti civilnog društva.

Treći Samit o zapadnom Balkanu u okviru ,,Berlinskog procesa" održan je 04. jula 2016. godine u Parizu. Samit je okončan „Deklaracijom predsedavajućeg" , u kojoj je naglašeno da su prethodni samiti o zapadnom Balkanu doveli do napretka u oblastima poput saradnje mladih i povezivanja u sektorima saobraćaja i energetike. Posebno je akcentirano da je evropski kontinent izložen bezbednosnim izazovima bez presedana, poput terorističkih napada velikih razmera. Detaljno su izneti stavovi po pitanju budućnosti zapadnog Balkana u evropskim integracijama, povezivanja i trgovine, saradnje mladih i rešavanju tekućih izazova, poput pitanja migracija, borbe protiv terorizma i radikalizma.

Premijeri „Zb6" su na Samitu u Parizu potpisali Sporazum o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih na ZB.

Više informacija o Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih dostupno je na sajtu https://rycowesternbalkans.org/.