gototopgototop
Министарство спољних послова Спољна политика Процес ЕУ интеграција и регионална сарадња
Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Политички односи Републике Србије и Европске уније
+ larger fontnormal font- Smaller font
Чланство у ЕУ је први стратешки спољнополитички приоритет Републике Србије. Вредности око којих су се окупиле чланице ЕУ Србија препознаје као вредности које жели даље да негује, а приступни процес као прилику за реформе и јачање европских стандарда. Осим тога, Европска унија је најважнији трговински и инвестициони партнер Србије и тиме један од најзначајнијих фактора економске стабилности земље.

Свака европска држава која поштује сет вредности наведених у члану 2. Уговора о Европској унији (људско достојанство, слободa, демократијa, једнакост, владавинa права и поштовање људских права, укључујући и права мањина) и која се обавезала да их промовише може, према члану 49. овог Уговора, да поднесе захтев за придруживање ЕУ. Европски савет (чине га представници држава чланица на нивоу шефова држава и влада) у Копенхагену је 1993. године допунио ове критеријуме тзв. „Копенхашким критеријумима" (политички, економски и правни), који су 1995. г. употпуњени критеријумом из Мадрида о постојању одговарајућих административних капацитета за постепену и складну интеграцију у ЕУ. Сви критеријуми уврштени су у Лисабонски уговор ЕУ из 2009.  и део су правне тековине ЕУ (тзв. acquis communautaire).

Детаљније информације о проширењу ЕУ погледати на http://ec.europa.eu/enlargement

Држава која претендује на чланство у ЕУ закључује са ЕУ билатерални Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), који регулише међусобне односе две стране све до пуноправног чланства у ЕУ. Србија је 29. априла 2008. године потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, који је, након завршеног процеса ратификације у Народној скупштини Републике Србије, парламентима држава чланица ЕУ и Европском парламенту, ступио на снагу 1. септембра 2013. године.

Званични захтев за чланство Србија је поднела 22. децембра 2009. године, а статус кандидата за чланство у ЕУ је стекла 1. марта 2012.. Одлуком Европског савета од 28. јуна 2013. о отварању приступних преговорa започиње најзахтевнија фаза европске интеграције - преговори о чланству, током којих се подразумева потпуно усаглашавање са системом, вредностима и законодавством ЕУ.

Влада Републике Србије формирала је неопходна тела за координацију процеса приступања ЕУ. Др Тања Мишчевић именована је на седници Владе 3. септембра 2013. за шефа преговарачког тима у преговорима о приступању Републике Србије ЕУ. Истовремено, донета је и одлука о образовању Преговарачког тима за вођење преговора који координира и води овај процес (Влада је августа 2015. године именовала чланове тима), а у складу са основом за вођење преговора, коју  утврђује Влада.

Хронологија односа Републике Србије са Европском унијом

Најзначајнија фаза у процесу европских интеграција започиње тренутком отпочињања преговора о чланству, што симболички представља одржавање прве Међувладине конференције за преговоре држава чланица ЕУ с једне и државе кандидата с друге стране.

Преговори Србије и ЕУ формално супочели првим састанком Међувладине конференције (Intergovernmental Conference – IGC) 21. јануара 2014. године, и том приликом је представљен Преговарачки оквир, који је израдила Европска комисија.

Фокус у преговорима је на условима под којима ће држава кандидат усвајaти, имплементирати и извршавати acquis communautaire, подељен у 35 тематских поглавља.

Прва преговарачка поглавља, 35 (остала питања која обухватају нормализацију односа са Приштином) и 32 (финансијска контрола), отворена су на другој Међувладиној конференцији, 14. децембра 2015. године. На трећој Међувладиној конференцији, одржаној у Бриселу 18. јула 2016. године, отворена су преговарачка поглавља 23 – (правосуђе и основна права) и 24 (правда, слобода и безбедност).

Информација о преговарачком процесу за приступање Европској унији

Сарадња са Европским парламентом


Сусрети чланова Европског парламента и Народне скупштине Републике Србије одвијали су се од 1994. године, али су формализовани тек 2004. кроз састанке Интерпарламентарног дијалога.

Поред Комитета за спољне послове (AFET) и Комитета за грађанске слободе, правду и унутрашње послове (LIBE), за Србију је од великог значаја Група за Западни Балкан, оформљена 6. октобра 2009. године. Међупарламентарна сарадња одвија се и међусобно са политичким групацијама ЕП, као и у оквиру размене искустава Одбора за европске интеграције парламената из региона.

Институционална сарадња ЕП и Народне скупштине одвија се кроз Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање (ПОСП) ЕУ – Република Србија, који чини по 15 посланика Европског парламента и Народне скупштине РС. Састанци ПОСП одржавају се два пута годишње, наизменично у Стразбуру и Београду, а следећи ће бити одржан у Београду 22-23. септембра 2016. године. Састанци ПОСП одржавају се два пута годишње, наизменично у Стразбуру и Београду. Пети састанак ПОСП је био одржан у у Београду 22-23. септембра 2016. године, а шести је планиран за 13-14.септембар 2017. у Стразбуру. Одржавање седмог састанка ПОСП најављено је за 20-21.децембар 2017. у Београду.

Европски парламент сваке године усваја Резолуцију о извештају о напретку Републике Србије у европским интеграцијама, која је базирана на Годишњем извештају ЕК, а која садржи политичке коментаре и препоруке. Резолуцију Комитету за спољне послове ЕП (AFET) предлаже известилац за Србију (од октобра 2014. ову дужност обавља Дејвид Макалистер (ЕРР, СР Немачка), а она се након тога усваја у AFET, а затим и на пленарном заседању ЕП.