gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Spoljna politika Proces EU integracija i regionalna saradnja
Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Politički odnosi Republike Srbije i Evropske unije
+ larger fontnormal font- Smaller font
Članstvo u EU je prvi strateški spoljnopolitički prioritet Republike Srbije. Vrednosti oko kojih su se okupile članice EU Srbija prepoznaje kao vrednosti koje želi dalje da neguje, a pristupni proces kao priliku za reforme i jačanje evropskih standarda. Osim toga, Evropska unija je najvažniji trgovinski i investicioni partner Srbije i time jedan od najznačajnijih faktora ekonomske stabilnosti zemlje.

Svaka evropska država koja poštuje set vrednosti navedenih u članu 2. Ugovora o Evropskoj uniji (ljudsko dostojanstvo, sloboda, demokratija, jednakost, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava, uključujući i prava manjina) i koja se obavezala da ih promoviše može, prema članu 49. ovog Ugovora, da podnese zahtev za pridruživanje EU. Evropski savet (čine ga predstavnici država članica na nivou šefova država i vlada) u Kopenhagenu je 1993. godine dopunio ove kriterijume tzv. „Kopenhaškim kriterijumima" (politički, ekonomski i pravni), koji su 1995. g. upotpunjeni kriterijumom iz Madrida o postojanju odgovarajućih administrativnih kapaciteta za postepenu i skladnu integraciju u EU. Svi kriterijumi uvršteni su u Lisabonski ugovor EU iz 2009.  i deo su pravne tekovine EU (tzv. acquis communautaire).

Detaljnije informacije o proširenju EU pogledati na http://ec.europa.eu/enlargement

Država koja pretenduje na članstvo u EU zaključuje sa EU bilateralni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji reguliše međusobne odnose dve strane sve do punopravnog članstva u EU. Srbija je 29. aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji je, nakon završenog procesa ratifikacije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, parlamentima država članica EU i Evropskom parlamentu, stupio na snagu 1. septembra 2013. godine.

Zvanični zahtev za članstvo Srbija je podnela 22. decembra 2009. godine, a status kandidata za članstvo u EU je stekla 1. marta 2012.. Odlukom Evropskog saveta od 28. juna 2013. o otvaranju pristupnih pregovora započinje najzahtevnija faza evropske integracije - pregovori o članstvu, tokom kojih se podrazumeva potpuno usaglašavanje sa sistemom, vrednostima i zakonodavstvom EU.

Vlada Republike Srbije formirala je neophodna tela za koordinaciju procesa pristupanja EU. Dr Tanja Miščević imenovana je na sednici Vlade 3. septembra 2013. za šefa pregovaračkog tima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU. Istovremeno, doneta je i odluka o obrazovanju Pregovaračkog tima za vođenje pregovora koji koordinira i vodi ovaj proces (Vlada je avgusta 2015. godine imenovala članove tima), a u skladu sa osnovom za vođenje pregovora, koju  utvrđuje Vlada.

Hronologija odnosa Republike Srbije sa Evropskom unijom

Najznačajnija faza u procesu evropskih integracija započinje trenutkom otpočinjanja pregovora o članstvu, što simbolički predstavlja održavanje prve Međuvladine konferencije za pregovore država članica EU s jedne i države kandidata s druge strane.

Pregovori Srbije i EU formalno supočeli prvim sastankom Međuvladine konferencije (Intergovernmental Conference – IGC) 21. januara 2014. godine, i tom prilikom je predstavljen Pregovarački okvir, koji je izradila Evropska komisija.

Fokus u pregovorima je na uslovima pod kojima će država kandidat usvajati, implementirati i izvršavati acquis communautaire, podeljen u 35 tematskih poglavlja.

Prva pregovaračka poglavlja, 35 (ostala pitanja koja obuhvataju normalizaciju odnosa sa Prištinom) i 32 (finansijska kontrola), otvorena su na drugoj Međuvladinoj konferenciji, 14. decembra 2015. godine. Na trećoj Međuvladinoj konferenciji, održanoj u Briselu 18. jula 2016. godine, otvorena su pregovaračka poglavlja 23 – (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost).

Informacija o pregovaračkom procesu za pristupanje Evropskoj uniji

Saradnja sa Evropskim parlamentom


Susreti članova Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Republike Srbije odvijali su se od 1994. godine, ali su formalizovani tek 2004. kroz sastanke Interparlamentarnog dijaloga.

Pored Komiteta za spoljne poslove (AFET) i Komiteta za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove (LIBE), za Srbiju je od velikog značaja Grupa za Zapadni Balkan, oformljena 6. oktobra 2009. godine. Međuparlamentarna saradnja odvija se i međusobno sa političkim grupacijama EP, kao i u okviru razmene iskustava Odbora za evropske integracije parlamenata iz regiona.

Institucionalna saradnja EP i Narodne skupštine odvija se kroz Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) EU – Republika Srbija, koji čini po 15 poslanika Evropskog parlamenta i Narodne skupštine RS. Sastanci POSP održavaju se dva puta godišnje, naizmenično u Strazburu i Beogradu, a sledeći će biti održan u Beogradu 22-23. septembra 2016. godine.

Evropski parlament svake godine usvaja Rezoluciju o izveštaju o napretku Republike Srbije u evropskim integracijama, koja je bazirana na Godišnjem izveštaju EK, a koja sadrži političke komentare i preporuke. Rezoluciju Komitetu za spoljne poslove EP (AFET) predlaže izvestilac za Srbiju (od oktobra 2014. ovu dužnost obavlja Dejvid Makalister (ERR, SR Nemačka), a ona se nakon toga usvaja u AFET, a zatim i na plenarnom zasedanju EP.