gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Spoljna politika Bezbednosna politika
četvrtak, 07. decembar 2017. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir (PzM)
+ larger fontnormal font- Smaller font

Uvod

Program Partnerstvo za mir je najznačajnija inicijativa NATO, formalno pokrenuta 1994. godine, u cilju razvijanja stabilnosti i bezbednosti u Evropi i šire u svetu, kroz jačanje poverenja i saradnje između NATO i drugih država u evro-atlantskom prostoru. Zaštita i unapređenje osnovnih sloboda i ljudskih prava, demokratski razvoj i očuvanje slobode, pravde i mira predstavljaju zajedničke vrednosti na kojima počiva program Partnerstvo za mir i kao takve kompatibilne su sa vrednostima drugih međunarodnih i regionalnih organizacija - Ujedinjenih nacija, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Saveta Evrope, Evropske Unije i drugih organizacija.

Partnerstvo za mir je program bilateralne saradnje između NATO i pojedinačnih država, koji se bazira na načelima dobrovoljnosti, fleksibilnosti i transparentnosti. Program je za svaku zemlju učesnicu individualan i specifičan. Učesnice programa Partnerstva za mir samostalno određuju nivo, sadržaj i dinamiku partnerske saradnje, u skladu sa suverenim pravima, nacionalnim interesima, potrebama i mogućnostima. Iako je njegovo osnovno težište razvoj saradnje u oblasti odbrane, veoma je značajna politička dimenzija ovog programa, kao važnog faktora evropske bezbednosne arhitekture.

Prilikom pristupanja Partnerstvu za mir, države potvrđuju da su privržene doslednom ispunjavaju obaveza iz Povelje UN i načela Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, posebno da će se uzdržavati od pretnji upotrebom sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države, da će poštovati postojeće granice i da će nesuglasice rešavati mirnim sredstvima. One, takođe, potvrđuju svoju privrženost Završnom aktu iz Helsinkija i svim drugim dokumentima OEBS, kao i poštovanju obaveza u sferi razoružanja i kontrole naoružanja.

Za pristupanje programu neophodna je saglasnost Alijanse, koja ceni spremnost države kandidata na osnovu sopstvenih standarda i kriterijuma i tek tada upućuje poziv zemlji koja je izrazila interes da joj pristupi. Učešće u Partnerstvu za mir i članstvo u Evropskoj Uniji nisu međusobno uslovljeni, ali su kompatibilni, s obzirom na to da NATO i Evropska unija imaju bliske sisteme vrednosti, standarde i procedure.

Politički okvir za saradnju NATO sa partnerskim zemljama je Savet evroatlantskog partnerstva (Euro-Atlantic Partnership Council), političko-bezbednosni forum koji okuplja sve države članice NATO i učesnice programa Partnerstvo za mir. Savet evroatlantskog partnerstva predstavlja mehanizam političke koordinacije i nadzora svih aktivnosti u Partnerstvu za mir i forum na kome se, putem političkih konsultacija, razmatraju pitanja od značaja za partnersku saradnju.

Republika Srbija u programu Partnerstvo za mir

Odnosi Republike Srbije i NATO su u mnogo čemu specifični - rezultat su i refleksija istorijskih okolnosti i događaja iz nedavne prošlosti. Međutim, na obe strane postoji izraženo razumevanje da unapređenje partnerske saradnje, posebno kroz učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir, doprinosi stabilnosti i jačanju poverenja na Balkanu i širem evroatlantskom prostoru. U tom smislu, za Republiku Srbiju je, u aktuelnom periodu, učešće u programu Partnerstvo za mir najadekvatniji okvir za razvoj odnosa i saradnje sa NATO, državama članicama Alijanse i drugim učesnicima programa Partnerstvo za mir, posebno imajući u vidu prirodu ovog programa, njegovu fleksibilnosti i mogućnosti za njegovo individualno prilagođavanje svakoj učesnici.

Odnosi Republike Srbije i NATO u periodu neposredno pre pristupanja programu Partnerstvo za mir razvijali su se uzlaznom linijom i manifestovali kroz razvijeni politički dijalog. Uporedo sa unapređivanjem odnosa sa političkim i vojnim strukturama NATO, Republika Srbija je razvijala raznovrsnu bilateralnu saradnju u oblasti politike bezbednosti i odbrane sa državama članicama NATO i programa Partnerstvo za mir.

Na Samitu NATO u Rigi, 29. novembra 2006. godine, Republika Srbija je pozvana, uz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, da pristupi programu Partnerstvo za mir. Učesnica programa je formalno postala 14. decembra iste godine, kada je tadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić, u sedištu NATO u Briselu, potpisao Okvirni dokument, koji sadrži osnovna načela programa Partnerstvo za mir. Time je Republika Srbija i zvanično postala učesnica programa Partnerstvo za mir i stekla pravo da učestvuje u radu Saveta za evroatlantsko partnerstvo, kao i komiteta i radnih tela NATO u formatu otvorenom za države partnere.

Nakon potpisivanja Okvirnog dokumenta, Vlada Republike Srbije je usvojila Prezentacioni Dokument, koji je tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić 5. septembra 2007. godine, uručio u sedištu NATO. Ovim dokumentom definisane su oblasti saradnje sa NATO, aktivnosti koje Republika Srbija namerava da preduzme kako bi ostvarila ciljeve partnerstva, kao i vojne i druge kapacitete koje stavlja na raspolaganje za program Partnerstvo za mir. U Prezentacionom dokumentu Republika Srbija je istakla nameru da aktivno učestvuje u programu Partnerstvo za mir i spremnost da participira u skoro svim uspostavljenim mehanizmima programa, uključujući i Individualni akcioni plan partnerstva (Individual Partnership Action Plan), kao viši oblik saradnje.

Republika Srbija i NATO zaključili su 1. oktobra 2008. godine Sporazum o bezbednosti informacija (Security Agreement), a Narodna skupština Republike Srbije ga je ratifikovala 5. jula 2011. godine. Ovim sporazumom garantuje se minimum neophodnih standarda zaštite podataka koji se međusobno razmenjuju. Na ovaj način je omogućena razmena informacija poverljive sadržine sa NATO i stvoreni uslovi za aktivniju ulogu Republike Srbije u Partnerstvu za mir.

Krajem oktobra 2008. godine, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o otvaranju Misije Republike Srbije pri NATO, što je predstavljalo važan korak u cilju jačanja diplomatskog i odbrambeno-vojnog prisustva u sedištu Alijanse, za unapređenje dijaloga i razvoj saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir. Misija Republike Srbije pri NATO zvanično je otvorena decembra 2009. godine.

Prvi Individualni program partnerstva (Individual Partnership Programme) između Republike Srbije i NATO za 2009-2010. godinu usvojen je krajem 2008. godine, čime je konkretizovano učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir, shodno ciljevima i oblastima saradnje navedenim u Prezentacionom dokumentu. Drugi Individualni plan program partnerstva obuhvatao je period 2010-2011. godinu, a treći period 2011-2012.

Vlada Republike Srbije je, u februaru 2011. godine, usvojila Zaključak o pokretanju procedure za izradu Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) između RS i NATO, kao intenzivnijeg oblika saradnje u okviru Partnerstva za mir. IPAP se sastoji iz Prezentacionog dokumenta i matričnog plana implementacije ciljeva definisanih u Prezentacionom dokumentu. Vlada Republike Srbije je 14. jula 2011. godine usvojila Prezentacioni dokument, koji je 25. novembra 2011. godine predstavljen u sedištu NATO u Briselu.

Prvi IPAP (za period 2015-2016) stupio je na snagu 15. januara 2015. godine i usvajanje ovog dokumenta predstavljao je značajan korak napred u odnosima između Republike Srbije i NATO, kojim su stvoreni uslovi za redovan i struktuiran dijalog, uključujući i dijalog na političkom nivou. Važenje pomenutog IPAP produženo je i za 2017. godinu, a u toku je izrada IPAP za period 2018-2019. godine.

Izveštaj o implementaciji prvog IPAP je pokazao da je, od ukupno 215 aktivnosti, u predviđenom roku u potpunosti realizovano 134 (62%), 75 je delimično realizovano (35%), a 6 nije realizovano (3%). NATO Komitet za partnerstvo i kooperativnu bezbednost (PCSC) usvojio je 26. septembra 2016. godine Izveštaj o dosadašnjoj implementaciji IPAP, koji je prepoznao izuzetan napredak u razvoju partnerskih odnosa Republike Srbije i NATO postignut u tom periodu.

Pored navedenog, ostvaruje se i zajednička aktivnost između Republike Srbije i NATO u okviru Procesa planiranja i pregleda (Planning and Review Process), mehanizma programa Partnerstvo za mir koji je od posebnog značaja za unapređenje saradnje na vojnom planu.

Značaj učešća Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir

Učešće u programu Partnerstvo za mir doprinosi suštinskom učvršćivanju međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije, u skladu je sa postavljenim spoljnopolitičkim prioritetima Republike Srbije i u funkciji je bržeg napredovanja u procesu evrointegracije.

Takođe, ima pozitivne efekte na proces reforme sektora bezbednosti i sistema odbrane, posebno u kontekstu pomoći efikasnijem prilagođavanju opšteprihvaćenim principima demokratske kontrole oružanih snaga i jačanju spremnosti zemlje da odgovori na savremene bezbednosne izazove i pretnje.

Važan aspekt praktične saradnje između Republike Srbije i NATO odnosi se na uništavanje viškova zastarele municije i ubojnih sredstava koji predstavljaju opasnost po bezbednost naših građana i životne sredine. U tom smislu, NATO i Republika Srbija su 12. oktobra 2016. godine započele projekat namenjen uništavanju viškova municije i ubojnih sredstva i tehničko-tehnološkoj modernizaciji „Tehničko remontni zavod Kragujevac". Projekat se finansira i sredstava povereničkog fonda NATO ukupne vrednosti 3,7 miliona dolara.

Takođe, pod okriljem NATO programa naučne saradnje (Science for Peace and Security) postoje brojni projekti na kojima su angažovani naši mladi naučnici. Ovi naučni projekti, finansirani i podržani od strane NATO, imaju konkretnu upotrebnu vrednost i praktičan značaj za građane, lokalne zajednice i javne institucije. U toku je realizacija i privođenje kraju 6 projekata iz različitih naučnih oblasti, a u avgustu 2017. godine je objavljeno da osam srpskih naučnika predvodi istraživački projekat za razvoj komercijalne proizvodnje biogoriva iz algi.

Važno područje odnosa sa NATO predstavlja saradnja u oblasti civilne zaštite i vanrednih situacija, kroz koju stičemo najbolja iskustva i unapređujemo svoje strukture i kapacitet za reagovanje u slučaju prirodnih nepogoda i drugih vanrednih situacija. Republika Srbija je učestvovala, sa novoosnovanim timom za pretragu i spasavanje na vodi, na vežbi upravljanja posledicama vanrednih situacija „EADRCC Crna Gora 2016", od 31. oktobra do 04. novembra 2016. godine. Predstavnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije su učestvovali na „EADRCC" vežbi u oblasti vanrednih situacija koja je održana u Tuzli (Bosna i Hercegovina) od 25. do 29. septembra 2017.godine. U toku 2018. godine će se u Republici Srbiji organizovati vežba upravljanja posledicama u vanrednim situacijama, koju će Republika Srbija organizovati zajedno sa NATO Evroatlantski centrom za koordinaciju odgovora na vanredne situacije – EADRCC.

Uporedo sa unapređivanjem odnosa sa relevantnim strukturama NATO, Republika Srbija razvija raznovrsnu bilateralnu saradnju u političko-bezbednosnoj oblasti sa državama članicama NATO i Partnerstva za mir.


 Politički dijalog između Republike Srbije i NATO
 
Usvajanjem IPAP uspostavljen je okvir za produbljivanje saradnje između Republike Srbije i NATO i, u tom smislu, za unapređenje i podizanje političkog dijaloga na viši nivo. Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić su 18. marta 2015. godine posetili Sedište NATO u Briselu i učestvovali na sastanku Severnoatlantskog saveta i Republike Srbije, gde su razgovarali sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom i stalnim predstavnicima država članica NATO. Poseban značaj za dalje unapređenje odnosa između Republike Srbije i NATO imala je poseta generalnog sekretara Jensa Stoltenberga Beogradu 19.-20. novembra 2015. godine, koji se tom prilikom sastao sa tadašnjim predsednikom Vlade Republike Srbije Aleksandrom Vučićem i drugim visokim zvaničnicima. Generalni sekretar Jens Stoltenberg je, tom prilikom, izrazio žaljenje zbog nevino stradalih tokom bombardovanja SRJ 1999. godine i uputio saučešće njihovim porodicama.

Trend daljeg jačanja političkog dijaloga na najvišem nivou nastavljen je posetom tadašnjeg predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića sedištu NATO 23. novembra 2016. godine. U bilateralnim razgovorima sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom razmotrene su dalje perspektive za produbljivanje partnerske saradnje između NATO i Republike Srbije, kao i druge teme od zajedničkog interesa. Tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić učestvovao je i na sastanku Severnoatlantskog saveta, gde je sa stalnim predstavnicima država članica razmenio mišljenja o bilateralnim odnosima Republike Srbije i NATO i drugim bezbednosno-političkim temama od značaja za region Zapadnog Balkana.

U 2017. godini je bilo više susreta predstavnika Republike Srbije i NATO. Zamenica  generalnog sekretara NATO Rouz Gotemiler je, 23. juna u Beogradu, prisustvovala svečanom prijemu povodom stupanja na dužnost predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, kada je imala i odvojene susrete sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Anom Brnabić. Ministar odbrane Aleksandar Vulin posetio je 22. septembra sedište NATO u Briselu, gde se sastao sa zamenicom generalnog sekretara NATO Rouz Gotemiler. Poslednja u nizu poseta na visokom i najvišem nivou bila je 14. novembra 2017. godine, kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić posetio Sedište NATO u Briselu i susreo se sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, kao i sa stalnim predstavnicima država članica NATO.

INDIVIDUALNI AKCIONI PLAN PARTNERSTVA (IPAP) - PDF