gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Spoljna politika Bezbednosna politika
utorak, 19. jun 2012. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir (PzM)
+ larger fontnormal font- Smaller font

Uvod

Program Partnerstvo za mir je najznačajnija inicijativa NATO, formalno pokrenuta 1994. godine, u cilju razvijanja stabilnosti i bezbednosti u Evropi i šire u svetu, kroz jačanje poverenja i saradnje između NATO i drugih država u evro-atlantskom prostoru. Zaštita i unapređenje osnovnih sloboda i ljudskih prava, demokratski razvoj i očuvanje slobode, pravde i mira predstavljaju zajedničke vrednosti na kojima počiva program Partnerstvo za mir i kao takve kompatibilne su sa vrednostima drugih međunarodnih i regionalnih organizacija - Ujedinjenih nacija, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Saveta Evrope, Evropske Unije i drugih organizacija.

Partnerstvo za mir je program bilateralne saradnje između NATO u celini i pojedinačnih država, koji se bazira na načelima dobrovoljnosti, fleksibilnosti i transparentnosti. Program je za svaku zemlju učesnicu individualan i specifičan. Učesnice programa Partnerstva za mir samostalno određuju nivo, sadržaj i dinamiku partnerske saradnje, u skladu sa suverenim pravima, nacionalnim interesima, potrebama i mogućnostima. Iako je njegovo osnovno težište razvoj saradnje u oblasti odbrane, veoma je značajna politička dimenzija ovog programa, kao važnog faktora evropske bezbednosne arhitekture.

Prilikom pristupanja Partnerstvu za mir, države potvrđuju da su privržene doslednom ispunjavaju obaveza iz Povelje UN i načela Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, posebno da će se uzdržavati od pretnji upotrebom sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države, da će poštovati postojeće granice i da će nesuglasice rešavati mirnim sredstvima. One, takođe, potvrđuju svoju privrženost Završnom aktu iz Helsinkija i svim drugim dokumentima OEBS, kao i poštovanju obaveza u sferi razoružanja i kontrole naoružanja.

Za pristupanje programu neophodna je saglasnost Alijanse, koja ceni spremnost države kandidata na osnovu sopstvenih standarda i kriterijuma i tek tada upućuje poziv zemlji koja je izrazila interes da joj pristupi. Učešće u Partnerstvu za mir i članstvo u Evropskoj Uniji nije međusobno uslovljeno, ali je kompatibilno, s obzirom da NATO i Evropska unija imaju bliske sisteme vrednosti, standarde i procedure.

Politički okvir za saradnju NATO sa partnerskim zemljama je Savet evroatlantskog partnerstva (eng. Euro-Atlantic Partnership Council - EAPC), političko-bezbednosni forum koji okuplja sve države članice NATO i učesnice programa Partnerstvo za mir. Savet evroatlantskog partnerstva predstavlja mehanizam političke koordinacije i nadzora svih aktivnosti u Partnerstvu za mir i forum na kome se, putem političkih konsultacija, razmatraju pitanja od značaja za partnersku saradnju.

Republika Srbija u programu Partnerstvo za mir

Odnosi Republike Srbije i NATO su u mnogo čemu specifični - rezultat su i refleksija istorijskih okolnosti, događaja iz nedavne prošlosti i otvorenih aktuelnih pitanja. Pozicija NATO prema pitanju Kosova i Metohije, odnosno činjenica da je većina država članica Alijanse priznala jednostrano proglašlenu nezavisnost Kosova, kao i učešće NATO/KFOR u formiranju nelegalnih, tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, opterećuje i neminovno se odražava na trenutni nivo odnosa Republike Srbije i NATO. Međutim, na obe strane postoji izraženo razumevanje da unapređenje partnerske saradnje, posebno kroz učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir, doprinosi stabilnosti i jačanju poverenja na Balkanu i širem evroatlantskom prostoru. U tom smislu, za Republiku Srbiju je, u aktuelnom periodu, učešće u programu Partnerstvo za mir najadekvatniji okvir za razvoj odnosa i saradnje sa NATO, državama članicama Alijanse i drugim učesnicima programa Partnerstvo za mir, posebno imajući u vidu prirodu ovog programa, njegovu fleksibilnosti i mogućnosti za njegovo individualno prilagođavanje svakoj učesnici.

Odnosi Republike Srbije i NATO u periodu neposredno pre pristupanja programu Partnerstvo za mir razvijali su se uzlaznom linijom i manifestovali kroz razvijeni dijalog. Uporedo sa unapređivanjem odnosa sa političkim i vojnim strukturama NATO, Republika Srbija je razvijala raznovrsnu bilateralnu saradnju u oblasti politike bezbednosti i odbrane sa državama članicama NATO i programa Partnerstvo za mir.

Na Samitu NATO u Rigi, 29. novembra 2006. godine, Republika Srbija je pozvana, uz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, da pristupi programu Partnerstvo za mir. Učesnica programa je formalno postala 14. decembra iste godine, kada je predsednik Republike Srbije Boris Tadić, u sedištu NATO u Briselu, potpisao Okvirni dokument, koji sadrži osnovna načela programa Partnerstvo za mir. Time je Republika Srbija i zvanično postala učesnica programa Partnerstvo za mir i stekla pravo da učestvuje u radu Saveta za evroatlantsko partnerstvo, kao i komiteta i radnih tela NATO u formatu otvorenom za partnere.

Nakon potpisivanja Okvirnog dokumenta, Vlada Republike Srbije je usvojila Prezentacioni Dokument, koji je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić 5. septembra 2007. godine, uručio u sedištu NATO. Ovim dokumentom definisane su oblasti saradnje sa NATO, aktivnosti koje Republika Srbija namerava da preduzme kako bi ostvarila ciljeve partnerstva, kao i vojne i druge kapacitete koje stavlja na raspolaganje za program Partnerstvo za mir. U Prezentacionom dokumentu Republika Srbija je istakla nameru da aktivno učestvuje u programu Partnerstvo za mir i spremnost da participira u skoro svim uspostavljenim mehanizmima programa, uključujući i Individualni akcioni plan partnerstva (eng. Individual Partnership Action Plan), kao višem obliku saradnje. U dokumentu se, međutim, ne predviđa učešće Republike Srbije u Akcionom planu za članstvo (eng. Membership Action Plan), kao mehanizmu partnerstva koji se dodeljuje, na osnovu odluke NATO, državi učesnici programa Partnerstvo za mir, koja je izrazila nameru da pristupi NATO i zatražila ovaj status.

U godinama nakon pristupanja programu Partnerstvo za mir, preduzet je niz koraka u cilju intenziviranja učešća Republike Srbije u Partnerstvu za mir, zahvaljujući kojim je ostvaren napredak u saradnji, pozdravljen i od strane NATO.

Republika Srbija i NATO zaključili su 1. oktobra 2008. godine Sporazum o bezbednosti informacija (eng. Security Agreement), a Narodna skupština Republike Srbije ga je ratifikovala 5. jula 2011. godine. Ovim sporazumom garantuje se minimum neophodnih standarda zaštite podataka koji se međusobno razmenjuju. Na ovaj način je omogućena razmena informacija poverljive sadržine sa NATO i stvoreni uslovi za aktivniju ulogu Republike Srbije u Partnerstvu za mir.

Krajem oktobra 2008. godine, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o otvaranju Misije Republike Srbije pri NATO, što je predstavljalo važan korak u cilju jačanja diplomatskog i odbrambeno-vojnog prisustva u sedištu Alijanse, za unapređenje dijaloga i razvoj saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir. Misija Republike Srbije pri NATO zvanično je otvorena decembra 2009. godine.

Prvi Individualni program partnerstva između Republike Srbije i NATO za 2009-2010. godinu usvojen je krajem 2008. godine, čime je konkretizovano učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir, shodno ciljevima i oblastima saradnje navedenim u Prezentacionom dokumentu. Drugi Individualni plan program partnerstva obuhvata period 2010-2011. godinu, a trenutno se realizuje treći, za period 2011-2012. koji je Vlada Republike Srbije usvojila krajem decembra 2010. godine, a NATO odobrio u januaru 2011. godine.

"Vlada Republike Srbije je, u februaru 2011. godine, usvojila Zaključak o pokretanju procedure za izradu Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) između RS i NATO, kao intenzivnijeg oblika saradnje u okviru Partnerstva za mir. IPAP se sastoji iz Prezentacionog dokumenta i matričnog plana implementacije ciljeva definisanih u Prezentacionom dokumentu. Vlada Republike Srbije je 14. jula 2011. godine usvojila Prezentacioni dokument, koji je 25. novembra 2011. godine predstavljen u sedištu NATO u Briselu.
Vlada Republike Srbije usvojila je IPAP 20. decembra 2014, a Severnoatlantski savet (NAC) NATO 15. januara 2015. godine, čime je dokument formalno stupio na snagu. Usvajanje ovog dokumenta predstavlja značajan korak napred u odnosima između Republike Srbije i NATO-a i stvoriće uslove za redovan i strukturiran dijalog, uključujući i dijalog na političkom nivou.
IPAP odražava politiku i reformske ciljeve Republike Srbije, u kombinaciji sa kolektivnim preporukama NATO. Utvrđivanjem sveobuhvatnog akcionog plana, IPAP omogućava da se saradnja fokusira na ispunjavanje potreba Republike Srbije i zajedničkih interesa NATO.
Preduzete aktivnosti u skladu su sa opredeljenjem Republike Srbije da aktivno učestvuje u Partnerstvu za mir, kao i sa politikom vojne neutralnosti Republike Srbije".

Rezultati analize implementacije IPAP-a za prvih godinu dana su više nego ohrabrujući s obzirom na to da se radi o prvom dvogodišnjem ciklusu IPAP između RS i NATO. Od ukupno 215 aktivnosti za dvogodišnji period 2015-2016, u predviđenom roku nije realizovano samo 6. Značajno je da je 62% aktivnosti realizovano u predviđenom roku, 35% je delimično realizovano, a samo 3% aktivnosti nije realizovano. Značajni rezultati u implementaciji IPAP priznati su i od strane NATO kroz redovan ciklus sagledavanja dosadašnjeg učinka. 

Pored navedenog, ostvaruje se i zajednička aktivnost između Republike Srbije i NATO u okviru Procesa planiranja i pregleda (engl. Planning and Review Process - PARP), mehanizma programa Partnerstvo za mir koji je od posebnog značaja za unapređenje saradnje na vojnom planu.

Značaj učešća Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir

Učešće u programu Partnerstvo za mir doprinosi suštinskom učvršćivanju međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije. Kroz aktivno učešće u programu Partnerstvo za mir Republika Srbija je u mogućnosti da, zajedno sa NATO, njegovim članicama i drugim učesnicima u ovom programu, sarađuje u svim oblastima od interesa, reafirmiše zalaganje za snaženje regionalne i šire međunarodne stabilnosti i doprinosi time održivom i dugoročnom razvoju regiona.

Intezivno učešće u programu Partnerstvo za mir je u skladu sa postavljenim spoljnopolitičkim prioritetima Republike Srbije i u funkciji je što bržeg približavanja evropskim integracijama. Učešćem u programu dodatno se potvrđuje privrženost Republike Srbije zajedničkim vrednostima na kojima počiva ne samo program Partnerstvo za mir, nego i sve evropske i evroatlantske strukture.

Učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir ima pozitivnih efekata na proces reforme sektora bezbednosti i sistema odbrane, posebno u kontekstu pomoći efikasnijem prilagođavanju opšteprihvaćenim principima demokratske kontrole oružanih snaga i jačanju spremnosti zemlje da odgovori na savremene bezbednosne izazove i pretnje.

Sa svoje strane, NATO pozdravlja aktivnosti Republike Srbije u okvriu programa Partnerstva za mir i izražava spremnost za daljim intenziviranjem saradnje.

U deklaracijama usvojenim na Samitima NATO u Bukureštu, 2008. godine, i Strazburu/Kelu, 2009. godine, izražena je spremnost NATO za dalji razvoj odnosa sa Republikom Srbijom, korišćenjem u punoj meri njenog članstva u Partnerstvu za mir, kao i za produbljivanje saradnje, prvenstveno kroz razvoj Individualnog akcionog plana partnerstva.

Na Samitu NATO u Lisabonu, održanom novembra 2010. godine, nisu učestvovale države Partnerstva za mir, ali je sastanak imao posebnu važnost za partnere, pre svega zbog usvajanja Novog strateškog koncepta NATO i jačanja osnova za građenje odnosa NATO sa drugim državama. Novim strateškim konceptom izražava se spremnost da se pomogne integracija Zapadnog Balkana u evro-atlantske strukture, iako se sam dokument ne bavi detaljnije ni Srbijom, ni regionom. Republika Srbija nije bila predmet razmatranja ni na poslednjem Samitu NATO u Čikagu, održanom 20-21. maja 2012. godine. U završnu Deklaraciju sa skupa unete su odredbe o ohrabrivanju Srbije da razvija saradnju sa NATO, kao i da podrži napore usmerene ka konsolidaciji mira i stabilnosti na KiM.

Tokom Samita NATO u Velsu (Velika Britanija) septembra 2014, Srbija je po prvi put nakon Samita u Bukureštu bila pozvana na sastanak šefova država i vlada NATO i, zajedno sa nizom drugih partnerskih država, učestvovala na jednom od sastanaka Samita (sastanak Platforme za interoperabilnost), što predstavlja potvrdu da naša zemlja u okviru programa PzM uživa status pouzdanog, predvidljivog i odgovornog partnera. Takođe, Republika Srbija je pozvana i učestvovala je na sastanku u istom formatu na Samitu Alijanse u Varšavi koji je održan jula 2016. godine.

Važan aspekt praktične saradnje između Republike Srbije i NATO odnosi se na uništavanje viškova zastarele municije i ubojnih sredstava koji predstavljaju opasnost po bezbednost naših građana i životne sredine. U tom smislu, NATO i Republika Srbija su 12. oktobra 2016. godine započele projekat namenjen uništavanju viškova municije i ubojnih sredstva i tehničko-tehnološkoj modernizaciji „TRZ Kragujevac". Projekat se finansira i sredstava povereničkog fonda NATO ukupne vrednosti 3,7 miliona dolara. Sredstva za ovaj fond, koji predvodi Velika Britanija, doniralo je više članica NATO i partnerskih država. Inače, ovo je četvrti poverenički fond putem kojeg NATO finansijski podržava realizaciju projekata u Republici Srbiji.

Takođe, pod okriljem NATO programa naučne saradnje (Science for Peace and Security) postoje brojni projekti na kojima su angažovani naši mladi naučnici. Ovi naučni projekti, finansirani i podržani od strane NATO imaju konkretnu upotrebnu vrednost i praktičan značaj za građane, lokalne zajednice i javne institucije.

Važno područje odnosa sa NATO predstavlja saradnja u oblasti civilne zaštite i vanrednih situacija, kroz koju stičemo najbolja iskustva i unapređujemo naše strukture i kapacitet za reagovanje u slučaju prirodnih nepogoda i drugih vanrednih situacija. Suočena sa talasom migranata, Republika Srbija je 17. decembra 2015. god. po prvi put uputila formalni zahtev za pomoć NATO Evroatlantskog koordinacionog centra za odgovor u slučaju katastrofa (EADRCC). Reagujući na zahtev Srbije, pomoć u šatorima, ćebadi, dušecima, sredstvima za higijenu, lekovima i drugim sredstvima neophodnima za zbrinjavanje izbeglica uputilo je više država članica NATO i partnerskih država.

Uporedo sa unapređivanjem odnosa sa relevantnim strukturama NATO, Republika Srbija razvija raznovrsnu bilateralnu saradnju u političko-bezbednosnoj oblasti sa državama članicama NATO i Partnerstva za mir. Ova saradnja čini važan segment ukupnih odnosa Republike Srbije sa NATO. Trenutni nivo bilateralne saradnje sa pojedinim državama u značajnoj meri određen je njihovim stavom prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

 Politički dijalog između Republike Srbije i NATO
 
Usvajanjem IPAP uspostavljen je okvir za produbljivanje saradnje između Republike Srbije i NATO i, u tom smislu za unapređenje i podizanje političkog dijaloga na viši nivo. U tom smislu, Ministri spoljnih poslova i odbrane Republike Srbije I. Dačić i B. Gašić 18. marta 2015. godine posetili su Sedište NATO u Briselu i učestvovali na sastanku Severnoatlantskog savet i Srbije, gde su razgovarali sa GS NATO J. Stoltenbergom i stalnim predstavnicima država članica NATO. Poseban značaj za dalje unapređenje odnosa između Republike Srbije i NATO imala je poseta generalnog sekretara ove organizacije J. Stoltenberga Beogradu 19-20. novembra 2015. godine, koji se tom prilikom sastao sa predsednikom vlade Republike Srbije A. Vučićem i drugim visokim zvaničnicima. 

Trend daljeg jačanja političkog dijaloga na najvišem nivou nastavljen je posetom predsednika Vlade Republike Srbije sedištu NATO 23. novembra 2016. godine. U bilateralnim razgovorima sa generalnim sekretarom NATO J. Stoltenbergom razmotrene su dalje perspektive za produbljivanje partnerske saradnje između NATO i Republike Srbije, kao i druge teme od zajedničkog interesa. Predsednik Vlade A. Vučić učestvovao je i na sastanku Severnoatlantskog saveta, gde je sa stalnim predstavnicima država članica razmenio mišljenja o bilateralnim odnosima Republike Srbije i NATO i drugim bezbednosno-političkim temama od značaja za region Zapadnog Balkana.