gototopgototop
Ministarstvo spoljnih poslova Spoljna politika Bezbednosna politika
četvrtak, 29. mart 2018. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
ZBOP i bezbednosni izazovi
+ larger fontnormal font- Smaller font
Odeljenje za Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku i bezbednosne izazove (OZBOP i BI) prati oblasti:

1. Zajednička bezbednosna i odbrambena politika EU – ZBOP

ZBOP (Common Security and Defence Policy - CSDP) je, kao deo Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, uspostavljena u cilju afirmacije uloge EU kao važnog globalnog faktora, sa prepoznatljivom spoljnom politikom i civilno-vojnim resursima za upravljanje krizama, prevenciju konflikata i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. ZBOP je integralni deo sveobuhvatnog pristupa EU upravljanju krizama koji, pored civilnih i vojnih kapaciteta, uključuje i političke, diplomatske, pravne, razvojne, trgovinske i ekonomske instrumente. Ovako širok spektar instrumenata i sredstava neophodnih za efikasno upravljanje krizama, stavlja EU u jedinstvenu poziciju u odnosu na ostale međunarodne aktere.

Do danas je u okviru ZBOP pokrenuto 35 operacija za upravljanje krizama. U ovom trenutku 16 je aktivnih, od čega 6 vojnih operacija i 10 civilnih misija. Ove operacije, pored očuvanja mira, prevencije konflikata i jačanja međunarodne bezbednosti usmerene su i na podršku vladavini prava i borbu protiv krijumčarenja ljudi i piratstva.

Države članice EU zajednički učestvuju i u konceptu Borbenih grupa EU (vojne snage za brza dejstva), uz pomoć Evropske odbrambene agencije i drugih institucija EU razvijaju svoje odbrambene kapacitete, usklađuju ih i dele, jačaju odbrambeno tržište i pokreću niz inicijativa u pravcu daljeg jačanja bezbednosno-odbrambene dimenzije EU.

Kako se svet i Evropa suočavaju sa novim bezbednosnim izazovima i sve kompleksnijim i nesigurnijim okruženjem, EU je u prethodnom periodu preduzela korake u cilju daljeg razvoja i jačanja ZBOP. Osnove za ovaj razvoj postavila je "Globalna strategija EU za spoljnu i bezbednosnu politiku" iz juna 2016. Konkretnija razrada usledila je usvajanjem "Plana implementacije u oblasti bezbednosti i odbrane", kojim su kao strateški prioriteti postavljeni: odgovor na eksterne konflikte i krize, izgradnja kapaciteta partnera i zaštita EU i njenih građana. EU je u decembru 2016. usvojila i ambiciozni "Paket odbrane", koga čine 3 međusobno povezana elementa: primena "Plana implementacije u oblasti bezbednosti i odbrane", "Evropski akcioni plan odbrane" i jačanje saradnje EU i NATO.

Republika Srbija ostvaruje visok stepen saradnje sa državama članicama i institucijama EU u okviru ZBOP. Aktivno učestvuje u skoro svim njenim oblastima. Na taj način potvrđuje svoje strateško opredeljenje za članstvo u Evropskoj uniji i pokazuje da je pouzdan i odgovoran partner koji svoj doprinos miru i bezbednosti želi da pruži upravo kroz saradnju sa EU. Učešćem u ZBOP istovremeno se unapređuju naši operativni kapaciteti, jača interoperabilnost sa članicama EU i pruža podrška domaćoj namenskoj industriji i istraživačkim potencijalima.

Osnov za razvoj saradnje i aktivno učešće Republike Srbije u ZBOP postavljen je 2011. godine, potpisivanjem važnih sporazuma sa EU u ovoj oblasti – Sporazuma o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka i Sporazuma kojim se uspostavlja okvir za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama.

Republika Srbija trenutno učestvuje u 4 EU operacije: EUTM Somalia (od 2012. godine), EU NAVFOR ATALANTA Somalia (od 2012.), EUTM Mali (od 2014.) i EUTM RCA (od 2016, nakon što smo učestvovali i u EUFOR RCA i EUMAM RCA).

Srbija ostvaruje saradnju i sa Evropskom odbrambenom agencijom – EOA. Jedna je od samo 4 države nečlanice koje su sa EOA zaključile Administrativne aranžmane 2013. godine.

Srbija je pristupila i konceptu Borbenih grupa EU, odnosno borbenoj grupi HELBROC koju predvodi Grčka, a članice su još i Bugarska, Ukrajina, Rumunija i Kipar. Očekuje se da operacionalizacija našeg učešća počne 2020. godine.

Srbija podržava sve promene koje se u EU pokreću u cilju jačanja ZBOP, a koje su pokrenute usvajanjem Globalne strategije EU i Plana implementacije u oblasti bezbednosti i odbrane. Evropski akcioni plan odbrane, Koordinisani godišnji pregled u oblasti odbrane i posebno Stalna strukturna saradnja (PESCO) su projekti i inicijative koje Srbija aktivno prati i podržava, spremna da se u trenutku kada se za to stvore uslovi, aktivno u njih uključi.

U sklopu aktivnosti na praćenju sprovođenja bezbednosne politike R.Srbije, u Ministarstvu spoljnih poslova se aktivno prati i obavljaju poslovi u vezi sa aktivnostima, odlukama i planovima institucija EU i država članica kada je u pitanju razvoj civilnih i vojnih kapaciteta EU, saradnjom sa trećim državama i drugim međunarodnim organizacijama, operacijama EU za upravljanje krizama, Borbenim grupama EU, radom Evropske odbrambene agencije i inicijativama za unapređenje ZBOP. Istovremeno, u saradnji sa drugim nadležnim resorima, podstiče se jačanje saradnje sa EU u ovoj oblasti, kroz primenu zaključenih sporazuma i putem iniciranja novih oblika saradnje.

2. Bezbednosni izazovi

Događaji na političko-bezbednosnom globalnom planu od početka XXI veka (kao što su teroristički napad u Njujorku 2001. godine, dešavanja tokom Arapskog proleća, sukobi na Bliskom Istoku i pojava tzv. „Islamske države – ISIL ili DAESH", promenili su svet u mnogim aspektima. Današnji bezbednosni izazovi postali su transnacionalni i globalni, odnosno pogađaju istovremeno više zemalja i regiona i prevazilaze okvire država, regiona i kontinenata. Konflikti među državama u kojima je dominirala upotreba konvencionalnih vojnih snaga, iako i danas prisutni, sve više ustupaju mesto „nevojnim" opasnostima kao što su terorizam, organizovani kriminal, upravljanje energetskim resursima, sajber i hibridno ratovanje, proliferacija oružja za masovno uništenje, ali i globalnim izazovima poput siromaštva, epidemija i klimatskih promena. Postojeći konflikti i krizna žarišta u svetu su posledica nagomilanih ekonomskih i političkih problema koji se manifestuju u sve izraženijim podelama na raznim nivoima, što sve upućuje na imperativ partnerstva u izgradnji globalnog mira i bezbednosti.

U tom smislu, u Ministarstvu spoljnih poslova se prate i analiziraju globalni, regionalni i lokalni bezbednosni izazovi, pretnje i rizici sa svim implikacijama po bezbednost Republike Srbije, a posebno pitanja globalnog terorizma, energetske bezbednosti i sajber bezbednosti. Pored toga, u okviru nadležnosti Sektora za bezbednosnu politiku prate se i aktivnosti određenih međunarodnih bezbednosnih organizacija i inicijativa na evropskom i vanevropskom prostoru, uključujući Organizaciju sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB), Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS) i regionalne bezbednosne inicijative poput Procesa saradnje ministara odbrane Jugoistočne Evrope (SEDM) i Foruma za saradnju država Zapadnog Balkana u oblasti odbrane (SEEC).