Starović: EU da na pravi način vrednuje ono što činimo

Starović je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, istakao da je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković u Briselu dobio pozitivne poruke evropskog komesara Olivera Varhejija i da on kao prijatelj Srbije čini mnogo kako bi ubrzao naš pristupni proces, ali da o tome odlučuje EU i njene države članice.

Starović je rekao da je poslednji izveštaj Evropske komisije izuzetno povoljan za Srbiju, možda najbolji u poslednjih nekoliko godina, i da sadrži preporuke o otvaranju dva klastera do kraja godine.

Povodom predstojećeg susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi, Starović je naveo da će to biti 19. zvanični susret dvojice predsednika i da sama ta činjenica govori i o jednoj izuzetno dobroj dinamici susreta i odnosa.

„Na stolu će biti sve najvažnije političke teme, ali suština sastanka je energetska kriza i pitanje energetskog snabdevanja Srbije”, rekao je Starović.

Trenutno, kako je rekao, Srbija ima povoljnu cenu gasa, ali je sasvim sigurno da će ona od početka naredne godine biti nešto veća.

Starović je naveo da postoji određena doza opreznog optimizma kod predsednika Vučića, da se radi na pripremi susreta sa ruskim predsednikom u nadi da Srbija može da dobije cenu koja bi bila najpovoljnija u Evropi.

„Sigurno je da će energetska kriza potrajati i kada govorimo o gasu i o struji, i bitno je da obezbedimo energetsku stabilnost. Mislim da smo na dobrom putu, ali je potreban fokusiran rad u narednim danima”, kaže državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.

Starović je, osvrćući se na tok dijaloga Beograda i Prištine, rekao da suštinski runde dijaloga u Briselu juče nije ni bilo, jer nije došlo do susreta tehničkih timova zbog odbijanja Prištine da uopšte razgovara o onome što je moralo biti na dnevnom redu.

Prema njegovim rečima, EU se obavezala da će tema o kojoj će se razgovarati biti primena do sada postignutih sporazuma, a da nije ni moglo biti direktnog sastanka delegacija, jer nije došlo do saglasnosti oko dnevnog reda.

“Ne bi ni imalo smisla da se sastanu delegacije u istoj prostoriji ako se ne razgovara o onome što je moralo da bude na dnevnom redu, a to je konačno formiranje ZSO nakon osam i po godina od postizanja prvog okvirnog sporazuma u Briselu”, naveo je Starović.

Starović kaže da zato EU, kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine i garant sporazuma iz 2013. godine, konačno treba da pribegne nekoj vrsti kaznenih mera prema prištinskoj strani da bi  zaštitila svoj kredibilitet, i naglašava da nije normalno i održivo da Srbija bude uslovljavana na evropskom putu napretkom u procesu pregovora sa Prištinom, dok sa druge strane nema te vrste uslovljavanja  prema Prištini.

Starović smatra da Brisel i Vašington i svi drugi najvažniji akteri u međunarodnoj zajednici moraju učiniti sve što je u njihovoj moći kako u ovakvoj situaciji ne bi došlo do ponovne primene jednostranih, nasilnih mera od Prištine.

„Mislim da postoji visok nivo brige i zabrinutosti u vezi sa mogućnošću da Priština nastavi sa takvim merama, pominje se naravno trafo-stanica Valač, pokušaj njenog nasilnog zauzimanja. Jako je važno da sa svih nivoa stignu upozorenja u Prištinu da tako nešto neće biti prihvatljivo i da tako nešto mora biti sprečeno po svaku cenu”, naveo je Starović.

Kako je naglasio, ako EU ne primeni kaznene mere prema Prištini koja ima rigidan i nekonstruktivan stav, pregovarački proces nema perspektivu i ne može se razgovarati o normalizaciji odnosa, niti zamisliti bilo kakav novi sporazum bez primene onoga što je ranije dogovoreno.

Upitan o više puta ponovljenoj izjavi Aljbina Kurtija da ZSO nije u skladu sa tzv. „kosovskim ustavom” i da Srbija treba da menja svoj Ustav zbog preambule u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, Starović je rekao da će izmena Ustava Srbije biti sprovedena u domenu pravosuđa i da nema govora o promeni preambule.

„Izjave Kurtija nisu ništa novo, to je pričao i dok je bio u opoziciji - to je ta njegova vizija u kojoj je potrebno resetovati dijalog i da ne važe sporazumi. To je izazov koji upućuje ne samo Beogradu, već sve više Briselu. Brisel bi morao na tako nešto da reaguje mnogo ozbiljnim merama i kaznenim merama. Ne vidim kako bi se ovaj opasan zastoj mogao prekinuti”, rekao je Starović.

Zbog toga, kako je naveo, ne vidi nikakvu perspektivu i mogućnost da do susreta na najvišem političkom nivou dođe do kraja godine.

„Bojim se da je dijalog apsolutno zapao u ćorsokak i da je sada pre svega na EU, ali i na drugim akterima međunarodne zajednice da to pitanje razreše pre svega sa Prištinom. Da bi dijalog imao smisla moraju obe strane biti spremne za njega. Mi sagovornika za dijalog trenuto nemamo”, rekao je Starović

Na pitanje o najavama Kurtija o naoružavanju i uvođenju obaveznog vojnog roka za sve na KiM, uključujući i Srbe,  Starović kaže da su takve najave Kurtija „pucanje u prazno” i da je sasvim sigurno da neće biti regrutacije Srba u tzv. „kosovsku vojsku”.