Старовић: Односи Србије и Русије најбољи у историји

13. Apr 2021.
Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић рекао је данас да су односи Србије и Русије можда чак најбољи у модерној историји, било да је реч о политичким односима, унапређењу економске сарадње или свим другим коцкицама које чине богат мозаик билатералних односа две земље.

"Упркос свему томе, упркос снажној узајамности и пријатељству српског и руског народа који чине чврсти темељ наших односа, чини ми се да се ипак не познајемо довољно", рекао је Старовић на трибини "Српско-руски односи у савременом мултиполарном свету" на којој је представљена књига "Записи Балканиста".

Навео је да је управо ту велики допринос дају медији и портали као што је "Балканист" који, додао је, покушавају и у великој мери успевају да на прави начин представе све оно што чини савремени живот у Србији својој публици превасходно у Русији, али и широм руског говорног подручја.

"Они објављују сјајне текстове о историји, култури и религији", рекао је Старовић.

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко истакао је да књига "Записи Балканиста" занимљива и да ће допринети будућим бољим односима два народа.

Kако је додао, књига описује политичке догађаје и покушаје решавања отворених питања која спречавају развој Балкана.

Према његовим речима, раздобље које се обрађује у књизи 2019-2021. прати успон билатералних односа Србије и Русије на свим пољима.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је да ће књига "Записи Балканиста" бити интересантна "зато што ћемо видети како нас виде други".

Говорећи о односима Србије и Русије, Весић је навео да се може рећи да те земље никада нису ратовале и да су увек биле на истој страни историје, али да постоје два догађаја која показују колико је дубока веза између српског и руског народа.

Први догађај, навео је, односи се на Велики рат, када је руски цар Николај Романов објавио рат Аустро-уграрској монархији и Немачкој због Србије, док је други догађај којим је Kраљевина Југославија узвратила Русији био кад је престолонаследник краљ Александар И Kарађорђевић примио 40.000 руских емиграната после Октобарске револуције, а само у Београд је дошло око 30.000.

Весић је додао и да је "Београд тада постао и руски град", јер је по попису становништва из 1931. године сваки шести становник Београда био Рус.

На трибини су говорили и саветник председника Србије Драгутин Матановић и аутор неколико текстова у књизи Олег Бондаренко. 

"Записи Балканиста" обухватају најбоље материјале објављене на истоименом порталу за три године његовог рада - аналитичке чланке, путописе, интервјуе са познатим балканским политичарима и прегаоцима културе, историјске текстове.

Из ове књиге, коју је издао Службени гласник, читалац ће сазнати како је писана историја непризнате републике Kосово, ко промовише руску "меку моћ" на Балкану, како је православно становништво Црне Горе прошле године одбранило своје цркве и манастире...

Посебна пажња посвећена је "руским траговима" на Балкану - како је Лав Толстој постао симбол словенског братства, који су бели емигранти улепшали Београд и како су совјетски инжењери обновили једини београдски мост на Дунаву.

Збирка садржи и савете о томе где дегустирати изврсна вина у Србији, како планирати једрење на Јадрану, у којим познатим београдским хотелима одсести.