Њујорк: Обележено 87 година од смрти Михајла Пупина

13. мар 2022.
Поводом годишњице упокојења великог научника и хуманисте Михајла Пупина 13. марта 2022. године, одржан је помен на гробљу Вудлон у Бронксу.

Обележавању годишњице, поред свештенства и представника Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку, присуствовао је председник Српске народне одбране из Чикага Драган Вујошевић, чланови Културно-уметничког друштва „Дрина“ из Патерсона, велики број грађана Србије и америчких држава, а један од присутних допутовао је из далеког Идвора, родног места Михајла Пупина.

Помен су служили отац Ђокан Мајсторовић, старешина Цркве Светог Јована Крститеља у Патерсону, и отац Милан Драговић, старешина Цркве Светог Саве у Њујорку.

Чланови КУД-а „Дрина“ из Патерсона извели су краћи пригодни програм.

Конзул-жеран у Генералном конзулату Републике Србије у Њујорку Олгица Влачић подсетила је присутне на то колико је Пупин био поносан на своју отаџбину и своје српско порекло, али исто тако и на своју америчку домовину, где је наставио да ствара, да предаје на престижном америчком Универзитету Колумбија, као и да буде почасни конзул Србије у САД. Истовремено српски и амерички научник, проналазач и филантроп на свом примеру показао је да Срби у САД не треба да се опредељују између два национална идентитета, већ да је могуће у исто време бити и добар Србин и добар Американац и волети обе земље на начин на који је то чинио Михајло Пупин.

Председник Српске народне одбране у Чикагу Драган Вујошевић у свом обраћању истакао је да је управо Михајло Пупин био први председник Српске народне одбране (СНО), најстаријег српског удружења у Америци, основаног давне 1914. године.

Вујошевић се осврнуо на Пупинов допринос организацији спрске дијаспоре у Америци, као и на бројне активности у циљу одбране и помоћи Србији током Првог светског рата, а посебно на Пупинов дипломатски допринос, кроз познанство, сарадњу и пријатељство са тадашњим амерчким председником Вудроом Вилсоном, што је као један од резултата имало и то да његово родно место Идвор након рата буде део Краљевине Србије.