Томашевић: Историја српске голготе у Хрватској
На данашњи дан, 4. августа 1995. године, оружане снаге Републике Хрватске, у садејству са снагама Хрватског већа одбране и Армије Босне и Херцеговине, извршиле су агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине. Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом Уједињених Нација и да су представници Републике Српске Крајине дан раније у Женеви и Београду прихватили предлог Међународне заједнице о мирном решењу сукоба.
Против крајишких Срба (око 230.000 житеља) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у акцији учествовало 138.500 припадника хрватске војске, полиције и већа одбране. Након неколико дана голготе коју многи нису преживели, српски народ из западне Крајине, њих више од 220.000, креће у повлачење на исток, у правцу Републике Српске и Србије.
Годишњицу ,,Олује”, која се у Хрватској прославља као велики празник, Република Србија и Република Српска обележавају као Дан сећања на страдале и прогнане Србе у оружаној акцији ,,Олуја”. Страдали и прогнани Срби неправедно су занемарени од стране Међународне заједнице, док ни они преживели, нити њихови потомци, немају могућност и услове да се врате у своје завичаје где су вековима живели.
Тренутно се на листи погинулих и несталих Срба у акцији етничког чишћења ,,Олуја”, води 1.852 лица, од тога 1.200 цивила, 641 војник и 11 милиционера. Међу њима је, са простора Баније, Лике, Кордуна, Северне Далмације, унутрашње Хрватске и Босне и Херцеговине деветоро малолетне деце и готово 50 процената од укупног броја старијих од 60 година. Материјална штета настала ,,Олујом” је несагледива. Уништено је: 25.000 кућа, 13.000 других објеката, 352 трговине, 410 радњи, 78 цркава, 96 музеја, 181 гробље, 920 споменика, 52 домова здравља и сви индустријски погони.
Према попису из 1991. године, у Републици Хрватској је живело 581.663 Срба (12,2% укупног становништва), док је попис из 2011. године, показао да у Хрватској има 186.633 Срба (4,36% од укупног становништва). Након масовног егзодуса српског народа, број српског народа је пао за две трећине.
Данас готово нико у Европи и свету не говори о геноциду над српским народом на тлу нацистичке творевине Независне државе Хрватске у Другом светском рату, а дешавања у Јасеновцу, једном од најмонструознијих концентрационих логора, систематски су потиснута. Злочини над српским народом на крају 20. века не могу се посматрати ван контекста злочина и геноцида из периода Другог светског рата. Србија жели мир, али не пристаје на ћутање, понижење и фалсификовање историје. Србија никада није тражила ни признање геноцида, али ће увек тражити да се искаже пијетет према српским жртвама и да нико не слави над гробовима Срба. Срби, како у Србији , тако и они у Српској и Хрватској и ма где друго били, никада неће славити трагедију српског народа, убијање српских цивила и деце, што није логично да чини ни један цивилизован народ нити појединац. Србија данас шаље снажну поруку да никада више неће бити ,,Олуја” и сличних акција против српског народа, јер Србија то неће дозволити. Србија се не хвали својом снагом, али је довољно јака да никада више не дозволи погром над својим народом. Треба се подсетити да је ,,Олуја” један од највећих злочина етничког чишћења у свету после Другог светског рата , са више од 220.000 протераних, као и да Миле Будак - творац концепта да српско питање у Хрватској треба решити тако што трећину Срба треба побити, трећину покрстити, а трећину протерати, данас има улице у Хрватској, у којој се и даље масовно славе усташке ,,вредности” и тековине.
Србија никада неће позивати на нове сукобе, јер жели да се развија у сарадњи са свима у региону, али дужна је да памти и не ћути. Мир је најважнији за српски народ и зато Србија чини све да не одговара на бројне и честе провокације из региона. У том смислу витални интерес Републике Србије и Републике Српске је да буду активни део међународне заједнице. Правде у међународним односима је све мање, док лицемерје постаје основни принцип, па се тако и злочиначки аспект ,,Олује” у делу међународне јавности систематски занемарује. За протеривање готово четвртине милиона Срба (акције ,,Бљесак и ,,Олуја” заједно) и убијање великог броја цивила и заробљеника нико из хрватског војног и политичког врха није одговарао пред Хашким трибуналом. У хашкој оптужници против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача ,,Олуја” је окарактерисана као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине. Ипак, нико од њих није правоснажно осуђен и сва тројица су ослобођена. Имајући наведено у виду, несхватљиво је присуство представника међународне заједнице и дипломатског кора на хрватским ,,прославама” годишњица акције ,,Олуја”, јер присутни фактички учествују у прослави годишњице етничког чишћења. Нажалост, према Србима који су преостали у Хрватској и данас се често поступа као према бићима нижег реда, ускраћују им се права на језик, културу, економски напредак и достојанствен живот. Присутни су случајеви говора мржње, историјског ревизионизма, дискриминације српског народа, те физичко насиље и оштећење имовине које директно утиче на економску одрживост, посебно у повратничким срединама, што у пракси континуирано доприноси угрожености права на слободно изјашњавање о националној припадности. Срби се суочавају са неоствареним стеченим правима (пребивалиште, стамбена питања, девизна штедња, пензије, имовина), економском неодрживошћу, инфраструктуре тамо где претежно живе, као и са дискриминацијом приликом запошљавања и опструкцијом у примени права на службену употребу језика и писма, изразито у срединама где је присутан највећи број Срба.