Ђурић: Изванредан пријем и третман српске делегације у Гани
Министар Ђурић је навео да су одржани изузетно садржајни разговори са министрима спољних послова и пољопривреде Гане, као и да су у плану сусрети са министрима културе, спорта и одбране. Посебно је истакао да Србија у Гани види великог економског партнера, будући да је реч о једном од најперспективнијих тржишта у свету, земљи са становништвом просечне старости од 20 година и стабилним привредним растом између четири и пет одсто, чак и у слабијим годинама. Оценио је да овакви параметри Гану чине одличним извозним тржиштем за српске компаније.
Најавио је да ће током посете бити обрађене и теме у домену одбране, са потенцијалом за нове послове српске наменске индустрије. Додао је да су већ постигнути договори у области пољопривреде, који ће отворити нове прилике за научне институте, пољопривредне установе и произвођаче механизације из Србије.
Ђурић је у изјави новинарима српских медија указао на то да конгресни центар у Акри гради српска компанија „Енергопројект“, али да постоје и бројне друге пословне могућности за српске привреднике у овој земљи.
Истакао је да у Србији тренутно студира око 50 студената из Гане, као и да је од министра спољних послова стигла иницијатива да српски студенти у будућности добијају стипендије Владе Гане, како би се школовали у областима афричке историје, културе, уметности и науке на Универзитету Гане, који се убраја у најпрестижније високообразовне установе у региону.
Министар је посебно истакао изузетно срдачан пријем у Гани и навео да су званичници Гане објаснили како је чак и приликом недавне заједничке посете нордијских министара спољних послова број састанака био мањи од оног који је обезбеђен за српску делегацију током три и по дана посете.
Од изузетног значаја је и то што Гана доследно поштује и подржава суверенитет и територијални интегритет Србије, подвукао је министар Ђурић и додао да Србија у Гани има савезника у одбрани Повеље УН и поштовању међународног права. Та чињеница има посебну тежину за земље попут Србије у години када се обележава 80 година од оснивања УН. Објаснио је да овакве посете омогућавају јачање подршке Србији у међународним институцијама, укључујући и Генералну скупштину УН по питању Косова и Метохије.
Шеф српске дипломатије је новинарима пренео и утиске о визији председника Махаме за економску трансформацију и стабилизацију региона Сахела, оценивши да то подсећа на Србију у претходној деценији. Гана је, као и Србија, прошла кроз тешку економску ситуацију, али је започела реформе, спровела мере фискалне консолидације, усмерила се ка раду и одговорности у јавним финансијама и у том оквиру промовише концепт 24-часовне економије – односно потпуно активан рад јавних служби и повећање продуктивности у привреди.
Министар Ђурић је навео и да званичници Србије верују у афрички континент као простор будућности, не само због младог становништва, већ и због амбиције народа да самостално граде бољу будућност. Такав потенцијал представља развојну шансу за Србију.
„Србија која је амбициозна и не гледа само у свој комшилук и сокак, има прилику да се повезује са земљама у којима ће богатство тек настајати радом и акумулирати се и то је наша компаративна предност и на европском путу“, подвукао је Ђурић.
Оценио је да афричке државе, посебно оне стабилне и утицајне као што је Гана, настоје да избегну утицај великих сила при набавци наоружања. Додао је да када се тај процес одвија кроз сарадњу са равноправним и пријатељским државама, попут Србије, омогућава се очување независне политике, без политичких условљавања. То представља прилику за српску војну и одбрамбену индустрију да своје производе пласира државама које се залажу за стабилност, борбу против тероризма, екстремизма и радикалних идеологија. Министар је указао да је управо такав однос заснован на међусобном поверењу и уважавању вредности, као што су поштовање међународног права и суверена једнакост држава.
Ђурић је поздравио одлуку Владе Србије да 1. септембар буде проглашен за Дан несврстаних у Србији и истакао да је реч о симболичном гесту дубоког поштовања према народима који су некада били у колонијалним оковима, а данас се уздижу као нове економске и политичке снаге света.