Обраћање министра Дачића на новогодишњем пријему

13. јан 2023.
Комплетан текст говора првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на данашњем новогодишњем пријему.

Екселенције,

Уважени чланови Владе Србије,

Уважене колеге из Министарства спољних послова,

Уважени представници медија,

Драге колеге и пријатељи,

Велика ми је част да вас поздравим на традиционалном новогодишњем пријему Министарства спољних послова за дипломатски кор. Као што вам је већ познато, трудимо се да негујемо традицију оваквих окупљања на дан дочека Нове године по јулијанском календару, која се овде колоквијално, али са поносом зове и српска нова година. Уз најлепше жеље и превасходно добро здравље, уверен сам да ћете, као и до сада, у Министарству спољних послова пронаћи адекватног саговорника и кредибилног партнера по свим питањима од интереса. Наше дипломате, чији рад и залагање овом приликом и јавно похваљујем ће наставити са својим неисцрпним ангажманом у циљу подизања угледа Србије и представљања наше принципијелне позиције у међународној арени.

Дипломатске активности Србије ће и у периоду пред нама бити усмерене ка остваривању основних циљева и приоритета наше спољне политике, а то су - очување суверенитета и територијалног интегритета земље, пуноправно чланство у ЕУ, развој добросуседских односа и регионалне сарадње, унапређење билатералних односа са свим државама у свету а нарочито неговање наших традиционалних партнерстава, активни допринос мултилатерализму уз пуно поштовање принципа међународног права, допринос Србије миру и безбедности, као и наставак ангажмана на помоћи и подршци нашим грађанима свуда у свету. Мир у свету је угрожен. Рату у Урајини попримио је обележје светског сукоба са последицама по цео свет.

Драги пријатељи,

Управо зато ћемо се залагати за мир, за детант, за поштовање универзалних принципа суверенитета и територијалног интегритета, што је приоритет нашег државног поретка и у складу са тим Република Србија усмерава и своје спољнополитичке активности. Пред нама је, нажалост, тежак пут у остваривању овог на изглед једноставног, а заправо изузетно компликованог и комплексног задатка. Тим више негативно смо изненађени слободним и селективним тумачењем међународног јавног права, јер сматрамо да снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању. Дозволите ми да и овом приликом истакнем захвалност државама које доследно не признају ЈПНК и онима које су своје ставове кориговале и које ће их кориговати до проналаска компромисног и одрживог решења.

Истовремено желим да истакнем нашу јасну и више пута поновљену позицију да је сваки покушај решавања косовског питања могућ једино кроз успостављени механизам дијалога Београда и Приштине. У свом наступу у дијалогу са привременим институцијама Приштине Београд има три црвене линије –

Под један, све што је до сада потписано мора бити спроведено, резолуција УН 1244, Бриселски споразум, Вашингтонски споразум,

Под два, Србија не може да призна независност и да се сложи са чланством Приштине у УН и,

Као треће, можда и најважније, желимо да осигурамо пуна права и потпуну безбедност Срба на Косову и Метохији.

И у протеклој години видели сте нашу пуну посвећеност дијалогу у Бриселу, која сведочи о искреној опредељености да се пронађу решења за постојеће проблеме. Истовремено, заступамо јасан, чврст и конзистентан став да основа било каквог решења мора бити заснована на компромису, уз пуно уважавање наших позиција и интереса. Нажалост, сведоци смо да актуелно руководство у Приштини једностраним потезима наставља да свесно и систематично изазива тензије, стварајући атмосферу неповерења. Последња у низу последица деструктивног понашања Приштине је покушај убиства српске деце код Штрпца на Бадњи дан, у предвечерје најрадоснијег хришћанског празника Божића и хапшења у Ф. Сматрамо да је потребна шира осуда оваког деловања и инцидената од стране међународне заједнице, уз правилно уочавање узрока који су нас довели до тренутне ситуације. Међународне мисије КФОР, УНМИК и ЕУЛЕКС имају посебан значај за српску заједницу на Косову и Метохији. Безбедносна ситуација у Покрајини захтева, нажалост ако не веће, бар несмањено присуство ових мисија. Поред тога, наше мултилатералне активности су подређене и заштити наших виталних интереса у међународним форумима, где превасходно мислим на спречавање чланства тзв. Косова у међународним организацијама. Наш став је да у овој фази дијалога морамо имати потпуно усмерење на проналазак компромисног решења, те да преко потребну пажњу у дијалогу не би требало узалудно расипати. Због тога је, такође, недопустиво толерисање настојања Приштине да искористи тренутну међународну ситуацију за испуњавање своје политичке агенде. Са наше стране, уверавам вас да ћемо наставити са снажним ангажманом у циљу очувања мира и стабилности, да ћемо наставити да бранимо међународно право, а поготово онај део који се односи на територијални интегритет и суверенитет држава чланица УН.

Србија и даље верује да је пуноправно чланство у ЕУ достижно и да обећање из Солуна представља реалистичан и остварив циљ. Самим тим, испуњавање критеријума на путу до пуноправног чланства остаје један је од кључних спољно-политичких приоритета, који је уједно и стратешки циљ свих влада Србије у протеклих 20 година. У тренутку када je и сама Европска унија на својеврсном тесту и када јачају ставови о потреби унутрашње прекомпозиције, наша доследна и више пута поновљена порука је да реформа ЕУ мора бити паралелна са процесом проширења. Сматрамо да ови процеси нису међусобно супротстављени, већ комплементарни, а циљ свакако остаје постизање јединства и солидарности на европском континенту.

Даме и господо,

Од избијања оружаног сукоба у Украјини могу се чути све гласнија питања да ли Србија треба да постане чланица ЕУ. Наш одговор је јасан – Србија припада европској породици и заједници народа у сваком смислу. Притом у овом погледу се не руководимо само економским показатељима и чињеницом да је Европска унија наш главни економски партнер. Напротив, Србија је изабрала европски пут превасходно због трансформационе моћи преговарачког процеса, јер смо уверени да ће наша посвећеност реформама омогућити бољи живот и светлију будућност наших грађана. Међутим, за достизање овог, верујемо обострано корисног циља, потребно нам је да одржимо европску перспективу живом, јер је она катализатор реформи и просперитета не само у Србији, већ и целом региону. Стога су нам потребни јасни искораци и опипљив напредак у преговорима уз истовремено повећавање спремности појединих чланица Европске уније за пријем нових чланица. Шанса за искорак постоји већ током актуелног шведског председавања Савету Европске уније.

Само са пуном интеграцијом региона Западног Балкана пројекат ЕУ може бити успешно окончан, чиме ће се откључати могућност уједињавања европског континента.

Не могу, а да се не осврнем на још једну значајну тему. Србија је посвећена интензивној сарадњи са Европском унијом у области спољне и безбедносне политике. Подсећам да још увек нисмо земља чланица и не учествујемо у креирању спољне политике Европске уније. У периоду до приступања, Србија је у обавези да постепено усаглашава своју спољну и безбедносну политику са политикама Европске уније. Ми управо настојимо да постепеним прилагођавањем дођемо до потпуног усаглашавања у овој области, али је изузетно нефер очекивати искораке у тренуцима када изостаје конкретан напредак, када се спремност за пријем нових чланица доводи у питање, као и очување територијалног интегритета и суверенитета због двоструких стандарда. Поред тога у оквиру визне политике, настављен је рад на усклађивању нашег визног система са стандардима и препорукама ЕУ. Потребна нам је кохезија ставова држава чланица према политици проширења и јасан политички сигнал да је проширење живо и реално.

Даме и господо,

Наш европски пут не искључује опредељеност за развој сарадње са државама других региона и неговање традиционалних пријатељстава са афричким, азијско-пацифичким и јужноамеричким земљама. Без обзира на географску удаљеност негујемо велико међусобно поштовање, симпатије и интерес за продубљење и проширење наше сарадње и пријатељстава између наших народа.

Желим посебно да истакнем да је Србија опредељена да односе са својим суседима редефинише, превазилажењем отворених питања из прошлости и усмеравање заједничких билатералних агенди ка будућности. Ово настојање показано је и мојим недавним одласком у Загреб, када сам, између осталог, подвукао значај изградње поверења и обнављања стратешке комуникације и усаглашавања циљева као гаранта боље будућности. Историјска питања и неслагања морамо превазићи изградњом снажних темеља и мостова заснованих на заједничкој будућности, јер суседе не можемо да бирамо, али апсолутно морамо да радимо заједно. Посебно смо заинтересовани за све механизме за поспешивање регионалне сарадње, али сматрамо да регионално повезивање ни на који начин не сме и не може да надомести благодети пуноправног чланства у ЕУ. Свесни сте да је пуноправно чланство спојница у политичким агендама региона. У погледу регионалних иницијатива, посебно бих издвојио Отворени Балкан као пример аутохтоног повезивања, формираног у региону са циљем стварања бољих услова за живот. Поред неупитних заједничких економских предности ове иницијативе, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције културног диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Заједно са Албанијом и Северном Македонијом, Србија је у овој иницијативи препознала бржи пут за економско-социјални развој, за научно-технолошки просперитет и даље јачање културних веза наших народа, уз наду да ће иницијатива убудуће обухватити цео регион. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу. 

На мултилатералном плану Србија настоји да ојача своју међународну позицију и пружи активни допринос даљем развоју мултилатерализма. Чврсто смо уверени да је мултилатерализам једини одговор на све глобалне изазове, који се свакодневно усложњавају превазилазећи појединачне капацитете држава било да је у питању пандемија или климатске промене или достизање циљева одрживог развоја. За тако нешто нам је неопходан шири наступ, солидарност и уједињавање на глобалном нивоу. Србија је опредељена да у међународној сарадњи проналази одговоре на све савремене безбедносне изазове. Као кључни форум и институцију којој морамо повратити пређашњи углед видимо Уједињене нације, јер сматрамо да само УН има потребне капацитете за шири и инклузивнији дијалог ради формулисања заједничког одговора на изазове актуелних светских токова.

У области безбедносне политике, поред очувања регионалног мира и стабилности, Србија приоритет даје свом учешћу у мировним мисијама и операцијама ЕУ и УН. На овај начин пружамо активни допринос у стабилизацији светских прилика. Истовремено, показујемо нашу спремност да поделимо одговорност у суочавању са безбедносним изазовима на глобалном нивоу. Посебан куриозитет је да учешће у мисијама и операцијама ЕУ и УН у односу на број становника Србију сврстава у сам врх држава контрибутора, што на најбољи начин описује нашу мирнодопску политику.

Када је реч о бризи о нашим грађанима, у Новој 2023. години, у плану је даље ширење и модернизација конзуларне мреже, као и подизање квалитета конзуларних услуга нашим држављанима у свету. Истовремено, инициране су активности у циљу либерализацијe визног режима кроз закључивање више билатералних споразума, тако да ће се и у 2023. години наставити са ширењем круга земаља у које наши држављани могу путовати без виза. Држављани Србије могу путовати без визе у 136 земаља, а пасош Србије је рангиран на 38. месту према најновијој пројекцији Henley Passport Index-у за 2023. годину. Ми настављамо да активно радимо на очувању националног и културног идентитета дијаспоре и Срба у региону, истовремено јачајући положај мањина у Србији.

Желим да истакнем подршку полити Александра Вучића, политици мира и стабилности, као и да изразим захвалност Кабинету председника Републике Србије Александра Вучића на изванредној сарадњи. Такође желим да изразим захвалност Кабинету председнице Владе Ане Брнабић и Влади Србије, колегама министрима, као и представницима других институција Републике Србије који су данас овде присутни, уз уверење да ћемо наставити успешну координацију и комуникацију у достизању заједнички дефинисаних циљева.

На крају, уз велику захвалност што сте се окупили у великом броју желео бих да својим престоницама и седиштима ваших организација пренесете поруку чврсте опредељености Србије за развој свестране и разгранате сарадње са вашим државама и организацијама у свим областима од заједничког интереса. Србија је поуздан партнер који настоји да ојача билатералне и мултилатералне везе кроз интензивирање дијалога на свим нивоима, јер, на крају дана, наша улога је да разговарамо, чак и када неке ствари не видимо исто, јер једино кроз дијалог можемо пронаћи заједништво.

У то име желео бих да наздравимо за мир у свету, мир и стабилност у нашем региону и земљи, као и за будуће успехе и то управо шљивовицом, која је од прошле године на Унесковој листи нематеријалне културне баштине.

Живели!

Фото: МСП