Обраћање министра Ђурића на седници СБ УН у Њујорку
Обраћање министра Ђурића преносимо у целости:
Дозволите ми да своје обраћање започнем речима Нелсона Манделе, који је рекао: „Ускратити људима њихова основна права значи оспорити саму њихову људскост“.
Те речи данас одјекују болном јасноћом док говоримо о Косову и Метохији, где се основна права Срба не само занемарују – већ се систематски нарушавају, део по део. Оно чему сведочимо није апстрактни политички спор, већ борба људи за достојанство, безбедност и опстанак.
На самом почетку желим да изразим искрену захвалност генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу и заменику специјалног представника генералног секретара господину Донгџуну Шину, на извештају који је данас пред нама и на њиховој непоколебљивој посвећености спровођењу мандата УНМИК-а у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Република Србија такође изражава дубоку захвалност свим члановима УНМИК-а који, упркос тешким околностима, ограниченим ресурсима и често непријатељском окружењу, неуморно раде на очувању мира, безбедности и заштити људских права на Косову и Метохији. Посебно ценимо и посвећен рад претходне шефице Мисије, госпође Каролин Зијаде.
Ове године, када обележавамо осамдесету годишњицу оснивања Уједињених нација – светионика наде насталог из пепела најмрачнијег рата у историји човечанства – подсећамо се и њеног темељног завета: никада више. Ипак, на сувереној територији једне државе чланице, тај завет се ставља на искушење. На Косову и Метохији данас сведочимо етнички мотивисаним нападима, систематском прогону, самовољним хапшењима, отвореним узурпацијама и неконтролисаном насиљу – што представља директан изазов принципима на којима су Уједињене нације засноване.
У том контексту, Србија поздравља извештај генералног секретара као скроман, али значајан корак ка уравнотеженијем и реалнијем извештавању о ситуацији на Косову и Метохији. Дубоко ценимо улогу УНМИК-а у очувању међународног права, заштити угрожених заједница и очувању стабилности у условима растућих притисака.
Међутим, морамо рећи отворено: извештај не одражава у потпуности размере трагедије која се свакодневно одвија. Ово није апстрактна криза – ово је уништавање људских живота, разарање породица које живе у страху и детињства отета насиљем и неправдом у 21. веку. Куртијев режим затворио је 128 кључних институција у срединама са српском већином – установа образовања, здравства, социјалне заштите, поштанских служби, пензионог система и запошљавања. Чак је и Црвени крст на Косову и Метохији био мета, што представља грубо кршење основних начела Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца.
Извештај самог генералног секретара бележи да су „Kосовске власти наставиле са затварањем институција које функционишу у оквиру Републике Србије, укључујући Филијалу Фонда за пензијско и инвалидско осигурање и Националну службу за запошљавање у Лепосавићу, градску библиотеку и музеј у Северној Митровици, филијалу Црвеног крста Србије у Зубином Потоку и спортску халу у Лепосавићу“.
Извештај такође наводи да су „међународни актери критиковали такве потезе као препреку приступу основним услугама, што утиче на социјална, економска и културна права “.
Још трагичније, етнички мотивисани напади постали су свакодневица, при чему српска деца носе највећи терет. Од када је Аљбин Курти преузео власт, забележена су 37 напада на српску децу и омладину. Прошле недеље, свет је сведочио покушају отмице једне малолетне српске девојчице, чији је једини „злочин“ била њена етничка припадност. Њена храброст и врисак дозвали су помоћ и спречили трагедију. А њени нападачи – и даље су на слободи, некажњени. Ово је језива порука сваком Србину: Ваш живот је потрошан. Ваша безбедност, достојанство и детињство не значе ништа. Ако сте Србин, никаква рањивост – младост, године, невиност – вас не штите. Обележени сте једноставно зато што постојите.
Ово систематско ускраћивање права није само трагедија српског народа – то је морални неуспех међународне заједнице да реагује. Постављам питање: каква будућност чека децу која уче да крију свој српски језик од колевке до гроба?
Ови ужаси нису случајни – они су резултат свесно неговане политике мржње оличене у Куртијевој доктрини спорог етничког чишћења. Његов циљ је да Србе протера са њихових огњишта, светиња и земље њихових предака.
Ситуацију додатно погоршава забрињавајућа милитаризација Косова и Метохије – убрзано наоружавање тзв. Косовских безбедносних снага, укључујући и недавну испоруку борбених беспилотних летелица из суседне земље. Такав развој догађаја угрожава крхку безбедносну равнотежу у региону. Србија је више пута упозоравала да се мир не може градити на принципу наоружавања једне стране, истовремено игноришући легитимне безбедносне забринутости друге.
Ово поништава тешко стечен напредак постигнут током првог мандата председника Доналда Трампа, који је распламсао наду у регионалну стабилност и партнерство.
Курти не води рат против неистомишљеника – он води рат против читавог једног народа. Политички мотивисана хапшења, злоупотреба институција ради застрашивања, тајни налози против српских представника – све то подрива владавину права, изолује и маргинализује нашу заједницу.
Једнако забрињавају и учестали напади на објекте Српске православне цркве – културна добра човечанства. Скрнављење манастира није чин насумичног вандализма, већ намерног брисања: „Ви не припадате“, то је порука. Куртијев режим хапси епископе, испитује свештенике, мења историјска имена и затвара институције које чине срж живота заједнице.
Ово се понавља и у извештају генералног секретара, који је „забележио бројне инциденте који погађају српске православне и католичке објекте у подручјима где становништво нема већину“, укључујући вандализам, незакониту градњу и узнемиравање свештенства.
Размотрите Косовску Митровицу: Драгоцени српски натпис на ћирилици, украшен црвеним срцем, срушен је и замењен албанским писмом и зеленом нијансом. Ово није бирократија – то је симболичко ратовање, сузбијање језика, одбацивање хришћанских икона и брисање српских трагова. Додајте преименовање језера Трамп – имена које су локални Срби изабрали у част мировних напора – и Куртијева нетрпељивост је огољена.
Као што је председник Доналд Трамп рекао управо у овој Организацији: „Ако желимо трајни мир, морамо научити да свет посматрамо очима других“. Ово је управо оно што Курти одбија да учини, а на шта Србија непрестано позива: међусобно поштовање, правда и одржив суживот.
У извештају се наводи да су „локалне власти префарбале мурале и графите у све четири општине на северу Косова и Метохије који су садржали српске симболе, укључујући оне везане за Српску православну цркву“, као и да су „институције Косова систематски кршиле Закон о употреби језика, постављајући саобраћајне знакове искључиво на албанском језику“.
У таквој атмосфери страха, више од 20% преосталих Срба напустило је Косово и Метохију у последњих неколико година -тихи егзодус који одаје наш заједнички неуспех да обезбедимо основну безбедност. Само 17 повратака забележено је у извештајном периоду, док је од 1999. године расељено више од 230.000 људи. Можемо ли то назвати „мултиетничким друштвом“? Може ли суживот постојати када је повратак немогућ? Можемо ли говорити о демократији и владавини права док људи беже из страха за живот?
Како може напредак прогласити победу, када опстанак захтева тишину?
Даме и господо,
Ипак, српски дух на Косову и Метохији несаломив је и опстаје. Та отпорност показана је на локалним изборима 12. октобра, Српска листа остварила је убедљиву победу у девет од десет општина са српском већином у првом кругу. То није само политички резултат – то је порука отпора, вере у Србију, демократију и право народа да сам одлучује о својој судбини. Све већи број Албанаца такође одбацује екстремизам и жели мир уместо подела. Изражавам захвалност и дивљење свим Србима на Косову и Метохији уз поруку: ваша истрајност је инспирација свима нама, ми смо са вама. Србија остаје уз свој народ и остаће уз њега – чврсто, одлучно и одговорно.
Ове победе могле су бити поништене – Курти је покушао да забрани Српску листу и ускрати Србима основно бирачко право. Његов режим отворено крши такозвани Устав намећући политичке послушнике и поништавајући вољу бирача.
То не тврди само Србија – већ и извештај генералног секретара који констатује да је „Централна изборна комисија одбила сертификацију Српске листе и странке Српска демократија“, те да су „Квинта, Канцеларија ЕУ у Приштини и УНМИК критиковали такву одлуку, упозоравајући да такви потези подривају демократске принципе и нарушавају поверење у институције Косова“.
Србија остаје посвећена дијалогу који се води уз посредовање Европске уније. Под руководством председника Александра Вучића, који неуморно ради на стабилности и развоју региона, Србија тражи компромис, а не сукоб; заштиту свог народа, а не доминацију. Али дијалог захтева обострану добру вољу – Србија пружа руку, Приштина треба да одговори истом мером.
Данас јасно поручујемо: после дванаест година, Приштина мора да формира Заједницу српских општина. То није захтев Србије – то је обавеза Приштине преузета пред Европском унијом и сопственим грађанима, камен темељац за права и безбедност Срба.
Курти систематски саботира дијалог, поништава Бриселски и Вашингтонски споразум, обуставља пројекте, не признаје дипломе, угрожава верске слободе и разграђује мир који је мукотрпно грађен. Он поткопава мировно наслеђе председника Трампа, поново распламсавајући тензије на Балкану.
Ово безобзирно понашање је погоршано текућом милитаризацијом тзв. Косова, која ризикује даљу ескалацију тензија. Испоруке смртоносних система дронова и других офанзивних капацитета тзв. Косовским безбедносним снагама продубљују неповерење, поткопавају регионално поверење и противрече духу уздржаности који овај Савет дуго заговара.
Упркос свему, Србија се залаже за стабилност: партнерство уместо провокација, дијалог уместо неслоге. Не тврдимо ништа неправедно, већ жестоко бранимо своја права и народ. Мир мора почивати на правди; сваки ревизионизам се сусреће са нашом непоколебљивом истином.
Уважени чланови Савета,
Улога УНМИК-а остаје незаменљива, а његов мандат не сме бити доведен у питање. Његово присуство на Косову и Метохији је гарант мира и заштите људских права. Србија одлучно захтева пуно и неумањено присуство Мисије Уједињених нација.
Такође, инсистирамо на отвореним седницама Савета безбедности о раду УНМИК-а – јер транспарентност је једини начин да истина надвлада манипулацију.
Даме и господо,
Србија није препрека; ми смо решење – стабилан, законит савезник. Мир није једностран: Он се распада ако се жртве ућуткују, деца тероришу, а народи бришу.
Генерални секретар у извештају подвлачи да „забринутости заједница које нису већинске, а посебно косовских Срба на северу, у вези са затварањем институција које пружају основне услуге, морају бити размотрене, те да је заштита економских и социјалних права мањинских заједница од кључне важности“.
Он даље „позива косовске власти да штите и унапређују људска права... уз пуно поштовање законског поступка и међународних стандарда људских права, укључујући права деце како је загарантовано Конвенцијом о правима детета“.
Сматрам да је могуће српско-албанско пријатељство у будућности, као што се чини могућим у скорашњим билатералним корацима између Србије и Албаније – ослобођено Куртијевог апартхејдског национализма. Некада затворен, Курти сада одражава своје отмичаре, опијен моћи и етно-супремацијом.
Нека ова седница обнови осамдесетогодишњу мисију УН: бранити правду, мир, достојанство. Игнорисање кршења права Срба нарушава светски поредак.
Србија верује у дијалог, цени мир, тражи компромис. Али тишина пред неправдом је саучесништво.
Стога, Србија позива овај Савет и свет: У потпуности подржите УНМИК, осудите кршење права Срба, браните међународно право као темељ безбедности.
Пружамо руку у дијалогу, али одлучно штитимо наш народ, достојанство и суверенитет.
Хвала вам.
