Саопштење Министарства спољних послова

Министарство спољних послова Републике Србије са дубоком забринутошћу констатује да саопштење Привремених институција у Приштини, објављено на платформи X, представља још један у низу покушаја госпође Вљосе Османи да преусмери пажњу међународне јавности са систематског прогона Срба на Косову и Метохији, крвопролића и етничког чишћења које траје деценијама, на наводне „позиве на рат“ од стране председника Републике Србије Александра Вучића.

Овакав приступ није ништа друго до очигледан покушај да се прикрије неуспех политике режима у Приштини на међународној сцени, где све више држава и институција преиспитује једностране мере, укључујући забрану употребе српског језика у оквиру очигледног апартхејда, нападе на српске општине и кршење одредаба Бриселског споразума.

Уместо да се суочи са сопственом реториком која подстиче тензије и позива на „одбрану по сваку цену“, госпођа Османи упућује неосноване оптужбе према другима, чиме се подривају напори за изградњу стабилности и помирења у региону.

За разлику од њених, изјаве председника Вучића јасно упозоравају на провокације из Приштине и позивају на дијалог, истичући да такве оптужбе више немају кредибилитет у међународној заједници.

Са друге стране, госпођа Османи користи милитантни језик, упоређујући председника Вучића са прошлим фигурама и говорећи о „одбрани мира по сваку цену“, што представља еуфемизам за потенцијалну ескалацију.

Овакав приступ је класичан пример ратнохушкачке реторике: уместо омогућавања нормалног живота за српски живаљ, он се маргинализује, што доводи до све већег притиска из Европске уније и Сједињених Америчких Држава због неуспеха у нормализацији односа.

Посебан фокус мора бити на стварном крвопролићу и прогону Срба, који се очигледно жели сакрити од стране Привремених институција у Приштини. Почевши од случаја „Жуте куће“ у Албанији, где су током и након сукоба 1999. године киднаповани Срби и други не-Албанци, уз озбиљне оптужбе за трговину органима.

Извештај Савета Европе из 2011. године, који је водио Дик Марти, указује на конкретне доказе о отмицама и нехуманом третману, где су жртве, укључујући цивиле, превожене у Албанију, а органи наводно вађени за црно тржиште.

Број жртава у овим отмицама процењује се на стотине, са извештајима о око 300 киднапованих после рата, укључујући особе са простора Косова и Метохије, Албаније и окружења. Ово је само део ширег етничког чишћења које је уследило.

Након сукоба 1999. године, око 234.000 Срба је расељено са Косова и Метохије у други део Србије и Црну Гору, према извештају U.S. Committee for Refugees из 2003. године, што представља масовни егзодус услед насиља, паљења домова и претњи. Ово није само статистика, то су хиљаде породица које су изгубиле домове, животе и будућност због систематског прогона.

До данас, повратак је минималан, са мање од 2% расељених који су се вратили, услед континуираних напада и дискриминације.

Госпођа Османи очигледно жели да прикрије овај неуспех своје политике, где уместо помирења, сведочимо наставку прогона: од напада на српске цркве, преко хапшења лидера Српске листе, до економског притиска који приморава Србе да напусте Косово и Метохију.

Међународна заједница све јасније препознаје ову пропаганду. Ово саопштење није допринос одбрани мира, већ покушај да се изазове нова криза и скрене пажња са стварних жртава: српског народа који је претрпео и трпи свакодневно насиље и даље живи у страху.

Република Србија остаје чврсто посвећена дијалогу и поштовању међународног права, али неће дозволити да се историја понови. Позивамо међународне актере да подрже праведно решење засновано на Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација и принципима помирења.