Селаковић: Србија је јака због мудре и одговорне политике председника Вучића

Селаковић је, гостујући на телевизији „Пинк“, подсетио да председник Вучић наступа са озбиљним регионалним иницијативама, као што је „Отворени Балкан“, да је покренуо низ регионалних инфраструктурних пројеката, док, са друге стране Курти позива на стварање „велике Албаније“ и производи немир и нестабилност у читавом региону.

Селаковић је казао да „мали балкански Хитлер“, односно Курти, ради све да онемогући слободу кретања, гуши слободу и права српског народа на КиМ што се, како је навео, може видети кроз 70 скривених истрага из којих треба да произађу оптужнице уперене против Срба на КиМ.

„Јединство Срба на КиМ и јединство са њиховим председником и владом је оно што њима (Приштини) директно не одговара. Нису сломили српски дух на КиМ, јер је Србија јака, а она је јака због мудре и одговорне политике председника Вучића“, рекао је министар.

Селаковић је истакао да Куртија не занима дијалог, нити да спроведе ону што је у том дијалогу до сада постигнуто.

„На седници Савета безбедности УН сам рекао да у Приштини влада малигни национализам чији је циљ да се политички обезглаве Срби, које не могу да победе на изборима“, рекао је министар.

Селаковић је, осврћући се на недавну седницу Савета безбедности УН на којој је разматран шестомесечни извештај о раду УНМИК-а, рекао да је да је атмосфера на седници била веома занимљива и другачија него до сада.

Министар је рекао да  су сталне и несталне чланице овог тела које подржавају наше ставове у својим иступањима биле веома чврсте и принципијелне. Он се осврнуо на обраћања представника Русије, Кине, Индијe, посебно издвојивши говор сталног представника Бразила који је говорио о значају поштовања Резолуције 1244, али и сталног представника Гане који је веома јасно говорио у прилог политици наше земље.

„Признавачи независности тзв. Косова били су у неку руку слабији и мање убедљиви, и сви су осудили забрану спровођења референдума и избора 3. априла и позвали су на спровођење обавеза преузетих Бриселским споразумом“, рекао је Селаковић.

Шеф српске дипломатије је подвукао чињеницу да наши сународници на КиМ живе у страху и неизвесности, указујући да је само прошле године било 45 одсто више случајева етнички мотивисаног насиља него претходне године. Према речима министра, о том страху и неизвесности сведоче људи који живе на КиМ, а посебно преко 200.000 интерно расељених Срба и неалбанаца који већ 23 године не могу да се врате на своја огњишта.

Селаковић је казао да је на проблем интерно расељених лица посебно скренуо пажњу свим чланицама СБУН.

Он се осврнуо и на лицемерје представника Приштине који на тој седници напоменули да су прихватили избеглице из Авганистана.

„Они су покушали да држе лекције светској јавности, а онда морате реагујете и подигнете свој глас“, истакао је Селаковић.

Говорећи о председничким изборима у Француској и победи Емануела Макрона, министар је казао да смо сведоци шта су двојица председника, Вучић и Макрон, својим личним односом успели да учине за односе две државе.

„Погледајте где су били ти односи пре пет година, на ком нивоу су били на политичком, економском, на пољу инвестиција“, истакао је министар и навео бројне пројекте који се раде у партнерству с француским компанијама, као што су аеродром „Никола Тесла“, Београдски метро, депонија у Винчи…

Министар се осврнуо и на наводе у појединим медијима да председник Вучић није честитао Роберту Голобу на победи на парламентарним изборима у Словенији, наглашавајући да се то веома лако може проверити на сајту председника и његовим друштвеним мрежама.

„Ми смо посвећени развоју пријатељских односа, уверени да ће се наставити пракса одржавања седница две владе, као и наша добра економска сарадња, али и наставити њихова подршка нашем европском путу“, рекао је Селаковић.

Упитан да окарактерише гаф италијанског амбасадора у Јасеновцу који је том приликом изразио солидарност са хрватским народом, Селаковић је казао да смо одавно схватили да наше несреће нико неће памтити ако их ми не памтимо, наглашавајући да је у претходном периоду много уређено на том пољу, управо кроз инсистирање на неговању културе сећања.